Oni koji traže stan tvrde da su cene u avgustu skočile baš zbog veće potražnje studenata i da su nerealno visoke, ali da je to već poznata praksa stanodavaca koji koriste priliku. Stanarine na periferiji gotovo su izjednačene s onima u centru, pa studenti koji okasne više ne mogu da biraju, a plaćaju isto, bez obzira na to gde se stan nalazi. Stari jednosoban stan u centru Beograda izdaje se za 200 evra mesečno, nov za 300, a jednoiposoban na Vidikovcu čak za 350 evra. (Za kuće na Senjaku i Dedinju, u zavisnosti od toga kako su opremljene, vlasnici mogu da dobiju i do 5.000 evra mesečno!)
Za nameštenu garsonjeru u Novom Sadu u Železničkoj ulici traži se 160 evra, na Grbavici 180 evra, u centru grada 200 evra. Za tu sumu može da se nađe i dvosoban stan, a za ekskluzivniji dvoiposoban traži se 300 evra mesečno, plus depozit. Za nameštene trosobne stanove u centru i na Limanu jedan oglašivač traži od 300 do 800 evra mesečno! Oni promućurni koji su dobili veću sumu novca prilikom prodaje fabrika, kupili su ne jedan veliki stan, nego više garsonjera. To se može videti iz novinskih oglasa, gde pojedinac oglašava iznajmljivanje šest nameštenih garsonjerana na Bulevaru oslobođenja i u centru grada. Naravno, tu su i agencije koje nude sve tipove stanova.
Zbog visokih najamnina imućniji roditelji žele da deci koja se školuju u gradovima radije kupe stan, računajući da će tako sačuvati kapital koji bi za pet-šest godina školovanja dali gazdaricama. Traže uglavnom garsonjere, kojih se ne može toliko izgraditi koliko bi se moglo prodati.
Tražite fiskalni račun
U Republičkoj tržišnoj inspekciji upozoravaju da veliki broj agencija za rentiranje stanova nema dozvolu za rad i podsećaju da po potpisivanju ugovora s vlasnikom stana od agencije trebaju da traže fiskalni račun kao dokaz da posluju legalno i da je plaćen depozit za stan.
U Austriji, u kojoj se tačno zna koliko građana rentira stanove, procedura izdavanja nekretnina regulisana je precizno. Cena se zna unapred i ona ne može da se povećava više od prosečnog povećanja troškova života u Evropskoj uniji. Ugovorom je precizirano i vreme do kada će se ostati u stanu, tako da vlasnik do tog roka ne može da otkaže zakup.
Kazne za stanodavce
Kako stanodavci u većini slučajeva ne plaćajhu porez, jer se sa zakupcima stanova ne potpisuuje ugovor i ne prijavljuju ih nadležnim službama, u poreskoj upravi najavljuju veću kontrolu i naplatu poreza za sve koji izdaju nepokretnosti. Za neprijavljivanje i neplaćanje ovog poreza propisane su visoke novčane kazne.
Ako je neprijavljeni prihod za jednu ili više godina veći od 150.000 dinara, reč je o krivičnom delu poreske utaje za koju je propisana kazna zatvora do tri godine i novčana kazna. Ako je neprijavljeni prihod veći od 1,5 milion dinara, kazna zatvora je od jedne do pet godina i novčana kazna.
Direktor jedne od najstarijih novosadskih agencija “Solis” Gordan Lemajić kaže za naš list da je potražnja za stanovima povećana posle formiranja proevropske Vlade i tržište nekretnina je oživelo. Cene u Novom Sadu još uvek se drže na nivou od pre dva meseca, međutim, svi očekuju njihov blagi rast već od sledećeg meseca. Čim Skupština Srbije ratifikuje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i ugovore o ranije odobrenim kreditima, dakle, čim se Srbija počne “približavati” Evropi, Lemajić ocenjuje da će cene nekretnina porasti. Kvadratni metar u Novom Sadu je dosegao 2.000 evra, u Beogradu 4.000, iako su to cene koje se češće traže, nego što se i realizuju. Danas se garsonjera na Bulevaru oslobođenja na šestom spratu nudi za 45.000 evra, a u Lukijana Mušickog 24 kvadrata za 48.000. Jednosoban stan u Podbari od 28 kvadrata prodaje se za 46.350 evra, a na Novom naselju 37 kvadrata za 55.000 evra. Za dvosoban stan od 52 kvadrata u Ulici Branimira Ćosića traži se 70.000 evra, a za 54 kvadrata u centru 83.500 evra.
Kupci stanova kažu da jedan stan nudi i po 10 agenata, međutim, Lemajić upozorava da i prodavci i kupci stanova moraju biti oprezni kada se obraćaju agencijama, jer ima mnogo onih koje ne posluju po zakonu. Isto je i s investitorima koji nude prodaju stanova u predugovaranju za i do 20 odsto jeftinije, kako bi navukli kupca da prihvati ponudu i tobože prođe jeftinije, međutim, često kupac ostane i bez stana i novaca koje je dao unapred. Zato Lemajić poručuje kupcima da ne žale tri odsto agencijske provizije i da se konsultuju s poznavaocima prilika na tržištu nekretnina, jer ukoliko nasumce biraju stanove i investitora, mogu mnogo više da izgube od spomenute provizije. Dovoljno je zaviriti u odeljenje za privredni kriminal i videti protiv koliko investitora je podneta prijava.
Izvor:Dnevnik