Mesta u Studentskom domu u Kragujevcu ima tek za svakog dvadesetog visokoškolaca, pa preko 8.000 studenata moraju da se snalaze kako znaju i umeju i da plaćaju privatni smeštaj.
– Studiram ekonomiju, upisala sam treću godinu. Dosad sam promenila četiri stana. Cene su visoke. Najskuplje je ako hoćeš da živiš sam. Nema garsonjere koja može da se iznajmi za manje od 150 evra. Zato se snalazimo kako znamo i umemo, živimo po dve u sobi, učimo uglavnom u bibliotekama i čitaonicma kako bismo našle mir i tišinu, a veš pakujemo i nosimo kućama, za vikend, gde se pere, pegla i ponovo vraća za Kragujevac – kaže Zorica Stanković (23) iz Požarevca.
Sezona izdavanja stanova studentima je počela početkom ovog meseca, pa je veliki broj oglasa preplavio strane lokalnih listova. Najveća je ponuda slobodnih kreveta, dok je stanova malo. Traže se uglavnom slobodna mesta u naseljima koja su blizu fakulteta, a to je pre svega Bubanj, Aerodrom, Sušica i centar grada.
Kako saznajemo u agencijama za promet nekretnina, već duži niz godina su na najvišoj ceni stanovi male kvadrature, garsonjere i jednosobni. Za to su zaslužni studenti kojima roditelji kupuju stanove u kojima će da borave dok ne završe fakultete, pa ih posle prodaju. Na taj način oni koji imaju pare uštede za osam godina studija, koliko one prosečno traju, i do 12.000 evra.
U Nišu hit veliki stanovi
U Nišu studenti i srednjoškolci lako mogu da nađu odgovarajući stan jer je ponuda velika, te imaju mogućnost i da biraju. Boban Gocić, vlasnik agencije „Sponsor“, kaže da trenutno ima u ponudi 200 stanova i da se stanodavci radije odluče da stan izdaju školarcima nego bračnim parovima.
– Hit u Nišu među srednjoškolcima i studentima je iznajmljivanje dvosobnih i većih nameštenih stanova u širem centru grada po ceni od 200 do 250 evra, gde svako od najmanje troje đaka ima svoju sobu sa zajedničkim korišćenjem kupatila i kuhinje – kaže Sandro Radić, student Pravnog fakulteta koji živi u stanu sa tri cimera.
– To je idealna stvar što se tiče cene i komoditeta, ali tu nema učenja. Zbog toga su počele garsonjere da budu sve traženije, ali i jednosobni stanovi gde mogu dva studenta sasvim komotno da žive i uče – kaže Gocić.
Sobe se nude i na zalepljenim papirićima na stablima oko fakulteta. Lidija iz Kruševca s Ekonomskog fakulteta napominje da takve nameštene sobe koštaju 50 evra, što nije puno, ali…
– Pojedine sobe imaju specifičan miris ustajalog vazduha. Meni se desilo da sam prihvatila smeštaj blizu fakulteta u stanu stare zgrade, a gazdarica mi je rekla tek kada sam se raspakovala da nemam pravo da koristim kupatilo?! – priča Lidija.
U Čačku studenti i đaci do smeštaja teško mogu doći preko oglasa u štampi, a još teže preko agencija. Ponude stanodavaca uglavnom se nalaze na uličnim oglasima, a najsigurniji i najčešći način je iznajmljivanje stanova preko poznanika. U agencijama za nekretnine u ovom gradu kažu da oglasa za izdavanje stanova gotovo da i nema.
– Za iznajmljivanje stanova je veoma malo tržište, to je razlog što ne posredujemo u tom poslu – kažu u agenciji „Đoković“. Pravi razlog je verovatno u izbegavanju troškova posredovanja, smatraju studenti.
Rešo Marković iz Kruševca student je prve godine Visoke škole. Živi u iznajmljenom stanu do koga je došao preko poznanika.
– U blizini fakulteta uvek ima oglasa za izdavanje stanova. Kao brucoš i ja sam pokušao preko oglasa, ali su stanovi bili izdati ili mi nije odgovarala cena ili lokacija. Do stana u kome sam sada došao sam preko poznanika iz Kruševca – kaže Rešo.
Radojica Paunović iz Rudnika kod Gornjeg Milanovca sa stanodavcima ima dugogodišnje iskustvo i to uglavnom pozitivno.
Stan preko posrednika
– Prošle godine sam stanovao u strogom centru grada, u jednoiposobnom stanu, sa bratom i drugom. Plaćali smo 180 evra mesečno i sve komunalije. Ove godine smo našli nešto jeftinije, takođe u centru grada, u Lominoj ulici. Za dvosoban stan stanarina je 150 evra – kaže Radojica.
Zorica Jevremović iz Ivanjice kaže da je za sina, učenika Srednje tehničke škole u Čačku, relativno lako pronašla stan.
– Do stana za dete smo došli preko poznanika. Učenici sa strane međusobno razmenjuju informacije o tome gde se može naći smeštaj. Stan u Balkanskoj ulici, u blizini medicinske škole u privatnoj kući, njih dvojica će plaćati po 60 evra – kaže Zorica.
Najveća ponuda stanova za studente je u zgradama i kućama u neposrednoj okolini dva čačanske fakulteta i Više tehničke škole. U tom kraju se može naići i na namenski građene ili adaptirane kuće, studentske domove u malom.
Novi Pazar nema studentski dom pa studenti iz Tutina, Sjenice, Raške, Rožaja, Berana i ostalih gradova prinuđeni su da traže privatni smeštaj. Ove godine potražnja je daleko veća od ponude, pa je cena kreveta ili sobe skočila u odnosu na prošlu godinu. – Cimer i ja plaćamo po 70 evra krevet u naselju Lug. To nije mnogo, smeštaj je čist i udoban, ali je loše to što smo morali da platimo sada za prvih šest meseci, a do kraja januara moraćemo da platimo još šest meseci kako bismo osigurali smeštaj do kraja avgusta naredne godine – kaže Orhan iz Berana koji studira ekonomiju. Plaćanje unapred nije obavezno kod svih stanodavaca u Novom Pazaru. Uglavnom je naplata mesečna.
Od iznajmljivanja kreveta 7,6 miliona evra
Za većinu studenata u Kragujevcu mesečni izdaci, bez uračunate školarine i ostalih troškova vezanih za fakultete, prelaze 500 evra. Ako je prosečna cena kreveta koji se iznajmljuje za studente 80 evra, jasno je da kragujevačke gazde godišnje na njihov račun inkasiraju ne manje od 7,6 miliona evra.
