Uostalom, ako niste „u trendu“ i „fensi“, teško da biste mogli da razumete sadržaj sledeće poruke:
„Danas sam potpuno bed. Neću da te smaram spikom, pazi samo brifing: kevu kaširali s posla, pije one kokice za smirenje, samo kunta. Taman je stavim na ignor’, kad ćale se odvalio s ortacima, neke dileje, dovela ga jutros murka na gajbu…
Kontaš, nisam u voznom stanju, moram da se resetujem!“
– To je tužno i poražavajuće, ne samo za njih, nego i za nas, njihove roditelje i nastavnike – smatra profesorka Stojanović.
Dodatni problem je što mladi taj svoj govor sa ulice unose i u učionicu i kuću, jer ne mogu da naprave razliku gde je primereno da ga koriste.
– Tako, na časovima lektire, možete da čujete ovakvu analizu: „Evgenije Onjegin je bio pravi metroseksualac“, a junaci romana „Ana Karenjina“ su „baš kul“. Kad pitam kako su to „kul“, dobijem objašnjenje da im se dešavaju stvari za koje oni uopšte nisu krivi.
Zato je važno kod mladih razviti ljubav prema čitanju, pokazati im da tu nije sve „smarajuće“, što bi oni rekli – navodi Marina Stojanović.
Pisanje je tek prava katastrofa, pošto i tome mladi prilaze „opušteno“. Ako nisu poruke mobilnim telefonom, koje, opet, imaju svoj poseban jezik, teško da će prosečan vranjski osnovac ili srednjoškolac moći da sastavi dve složene rečenice a da nisu pune poštapalica i žargona.
Za to što su mladi generalno „nepismeni“, krivi su i mediji koji im diktiraju neki svoj jezik, koji je takođe manjkav i siromašan. Mlade danas kao da mrzi da govore. A rečenice tipa: „Jesi za ziku uz fuka kod mene na gajbi“, „Overila sam gde lik bleji“, ili „Startovao me je, pa smo se smuvali“, odraz su te mrzovolje.
E, sad, ovome treba dodati još jednu „specifičnost“ – da se u Vranju govori „po vranjski“, pa kad se sve to pomeša, onda je stvarno teško razumeti prosečnog ovdašnjeg školarca.
– Šatrovački govor je skučen, siromašan i nekreativan. U tom izobličavanju reči oduzimanjem slogova ili dodavanjem sufiksa i prefiksa ne vidim ništa zanimljivo. Zbog toga stalno negujem kod učenika stav da, pored književnog jezika, proučavaju i vranjski govor sa svim njegovim finim vibracijama i da znaju kad i gde mogu da ga koriste – kaže Marina Stojanović.
„Nečista krv“
Ovo je primer kako je jedan vranjski srednjoškolac prepričao čuveni roman svog zemljaka Borisava Stankovića „Nečista krv“: „Tipa ožene starijom ribom.
On provali da je njegov ćale ziguje, što ga totalno s….. Cela knjiga je seks, samo tako.“
Vranje kroz padeže
Zvuči kao šala istrgnuta iz knjige „Vranjski bez muku“, koju su izdale „Vranjske novine“, ali veoma veliki broj mladih stvarno ne zna da reč promeni kroz svih sedam padeža, nego u svim zvuči isto.
Nominativ: Toj si je Vranje.
Genitiv: Toj je razglednica na Vranje.
Dativ: Idem u Vranje.
Akuzativ: Vido Vranje.
Vokativ: Oj, Vranje!
Instrumental: S Vranje što još može da se poredi?
Lokativ: Toj bi bilo sve od Vranje.
+1
Izvor: Večernje novosti