– Svesni smo da u Srbiji ne možete da imate iste uslove kao u razvijenim zemljama, ali metodologija koju primenjujemo praktično to omogućava. S jedne strane, učinili smo da našim studentima budu dostupna najnovija znanja, poput literature u digitalnom obliku, najnovijih kurseva vodećih svetskih kompanija.
Radi se u malim grupama i svaki student ima svog mentora. Od 430 studenata, koliko ih pohađa FIT, skoro 300 se školuje "na daljinu".
Fakultet informacionih tehnologija je i jedini privatni "faks" na kojem studiranje – ne mora da se plaća. Tridesetak akademaca svake godine dobije stipendiju, koju obezbeđuju neke od najvećih svetskih firmi.
Tako, školovanje jednog studenta trenutno plaća "Oracle", jedna od najvećih svetskih softverskih kompanija. – Partneri su nam i "Aik banka", SBS, "Studio B", dok nemačka firma za izradu kompjuterskih igara "Games and more" stipendira još 12 studenata.
Osim što besplatno studiraju, to znači i da imaju zagarantovan posao kad završe fakultet. Njihovo znanje se proverava i dopunjuje kroz stručnu praksu, u trajanju od 40 dana – jasan je dekan FIT-a.
– Uz to, i mi dajemo pet stipendija godišnje, jer želimo da stvorimo saradnike, buduće profesore. Ko god završi fakultet sa prosekom većim od 8,5, ima zagarantovan posao.
– Kad student dobije diplomu, tu se naša priča sa njim ne završava – dodaje dr Domazet. – Imaćemo posebnu službu koja će raditi sa studentima koji su završili fakultet, pomagati im u izboru karijere, ali im i osvežavati znanja. Jer, informacione tehnologije se brzo menjaju.
Školarina
Cena školarine na FIT-u zavisi od kurseva – tako kurs informacionih tehnologija preko interneta košta od 1.500 evra, dok, na primer, klasično školovanje staje 2.200 evra po godini.
Svi troškovi, literatura i prijave ispita ulaze u tu cenu. Upisni rokovi su i na leto i na jesen. I dok je cena različita, diplome za elektronsko i "živo" studiranje se – ne razlikuje.
Investicije
Bez 20 procenata informatički pismenog stanovništva ne možete da računate na direktne investicije u oblasti usluga, pa i proizvodnje – tvrdi Domazet.
– Treba da osluškujemo zahteve poslodavaca, a oni su u poslednje vreme sve glasniji: svi programi moraju da uključuju i primenu informacionih tehnologija. Samo tako naša zemlja može da stvori stručnjake, koji će biti "traženi sutra, a ne juče".
0
Izvor: Večernje novosti