Zorica Blagojević, koordinatorka Republičke upisne komisije pri Ministarstvu prosvete, kaže za B92 da atraktivnost srednjih škola u velikoj meri zavisi od planova koje učenici imaju za dalji tok školovanja. Blagi pad interesovanja za gimnazije Zorica Blagojević objašnjava time da učenici i njihovi roditelji sve vreme prilikom izbora škola imaju u vidu mogućnosti budućeg zaposlenja.
"One su i dalje sa najboljim učenicima, bar ove najatraktivnije škole, broj mesta je oko dvadeset odsto u gimnazijama, što bi se moglo povećati ako bi ulaz na fakultet bio opšta matura koju bi davale gimnazije, ali imam utisak da su ljudi prosto racionalni, pa onda pokušavaju da imaju i srednju školu u ruci, ali i mogućnost da nastave odgovarajući fakultet", kaže ona.
"Inače, ja mislim da je gimnazija i dalje prioritetna škola ako se želi da se nastave studije. Nemaju gimnazije problem, bar ne velike gimnazije, sa tim da popune mesta relativno dobrim učenicima, a najčešće najboljim učenicima", kazala je Blagojevićeva.
Prema istraživanju, mašinske i uopšte trogodišnje škole nalaze se na dnu tabele. Međutim, neke od trogodišnjih škola beleže stalan rast interesovanja.
"Trogodišnja zanimanja, opet ograđujem se, to ne važi za sve; recimo, vi imate frizersku školu, koja upisuje izuzetno dobre učenike, ili pomenuta ugostiteljska – kuvare", kaže ona.
"Znači, različiti faktori utiču na to koja od tih škola će popuniti svoje kapacitete i, recimo, dešava se da neki profili gde učenike čeka posao prosto ne budu popunjeni iako se nude i stipendije i smeštaj u domu", kaže ona.
"Mislim da bi roditelji morali zajedno sa svojom decom da budu bolje obavešteni i da ne školujemo učenike koji će završiti na birou", objašnjava Blagojevićeva.
Zorica Blagojević je budućim srednjoškolcima preporučila da pažljivo i u dogovoru sa roditeljima pronađu najbolje rešenje za nastavak školovanja imajući u vidu svoje sklonosti, ali i planove za budućnost.
Izvor:B92