Ove godine srednjoškolci će moći da računaju i na stipendije, koje su obezbeđene iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, a njih bi trebalo da dobiju svi romski učenici od prvog do četvrtog razreda srednjih škola.
– Jedni način da oni izađu iz siromaštva je obrazovanje, ali je materijalno stanje romskih porodica takvo da ne mogu da obezbede sredstva za školovanje dece. Mere afirmativne akcije su delotvorne i njih treba primenjivati i ubuduće, ali ako vi samo omogućite Romima da se upišu u srednju školu ili na fakultet, veoma brzo će se desiti da oni prekinu obrazovanje. Ove godine iz sredstava NIP je obezbeđeno 65 miliona dinara za stipendiranje dece iz socijalno ugroženih porodica i očekujemo da će svi đaci romske nacionalnosti od prvog do četvrtog razreda srednje škole dobiti stipendije – kaže Mihajlović.
Stimulativne mere za kandidate romske nacionalnosti pri upisu u srednje škole su uvedene od školske 2003-2004. godine. Afirmativnu akciju je sprovelo Ministarstvo prosvete tako što je romskim kandidatima koji su položili kvalifikacioni ispit, a ukupan broj bodova im je bio manji od minimalnog broja poena potrebnog za upis na određeni obrazovni profil, dodalo fiktivnih 30 bodova. Onima koji su na taj način dostigli prosečan broj bodova na obrazovnom profilu koji su želeli da upišu, to je bilo i omogućeno. Ovi đaci su u odeljenja upisivani preko predviđene kvote, a jedino nisu mogli biti primljeni kao prekobrojni u oglednim odeljenjima.
Bojan Ristić napominje da mere afirmativne akcije Ministarstvo prosvete sprovodi u saradnji sa Kancelarijom za manjinska pitanja Vlade Srbije i Nacionalnim savetom Roma, čiji aktivisti pre nego što počne upis u srednje škole na terenu obilaze romske učenike koji završavaju osmi razred, sprovode anketu za koje obrazovne profile su đaci zainteresovani, pružaju im informacije o školama i profilima koji su im dostupni u blizini mesta stanovanja i šta bi njima najviše moglo da odgovara.
– Kada se završi prvi upisni krug, vidimo gde su deca raspoređena i koliki je prosečan broj bodova u odeljenjima, a za one koji nisu upisani po prvoj želji primenjuje se mera afirmativne akcije. Isti broj bodova se dodaje i romskim učenicima koji bi želeli da upišu trogodišnje obrazovne profile. Tih 30 bodova dati su na samom početku iz želje da se romskim učenicima što više pomogne, ali praksa pokazuje da je mnogima potrebno samo nekoliko poena da bi upisali željenu srednju školu. Kao i ostali učenici, i đaci romske nacionalnosti su najviše zainteresovani za zanimanja iz oblasti zdravstva i ličnih usluga – objašnjava Ristić.
On najavljuje da će na jesen biti sprovedeno istraživanje koje će dati odgovore na pitanja koliko je romskih učenika posle upisa nastavilo školovanje, a koliko je i iz kojih razloga od njega odustalo.
Slabiji od proseka
Praksa je pokazala da u odnosu na celu populaciju svršenih osnovaca, romski đaci na kvalifikacionom ispitu iz matematike osvoje tri do četiri boda manje, a iz srpskog dva do tri poena. Takođe u odnosu na ukupnu populaciju, kandidati romske nacionalnosti u proseku su imali slabiji uspeh u osnovnoj školi i to za celu ocenu iz matematike, a za trećinu ocene iz srpskog. Kada se saberu bodovi s kvalifikacionog ispita i uspeh iz osnovne škole, romskim đacima nedostaje maksimum 12 bodova da bi upisali srednju školu koju su naveli kao prvi u listi želja.
Izvor:Danas