Home [njuz] Jedinica kao vrata!

Jedinica kao vrata!

72
0

 Aleksandar Baucal, razvojni psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, govoreći nedavno u Vranju na tribini, čija je tema bila kvalitet obrazovanja u Srbiji, izneo je podatak da su osnovci u Pčinjskom okrugu pokazali najmanje znanja u odnosu na svoje vršnjake iz ostalih okruga. U istraživanju su učestvovali učenici trećeg razreda osnovne škole, a deca iz Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca, Preševa, Trgovišta, Surdulice i Bosilegrada ubedljivo su bila najgora na testovima iz srpskog i matematike.

– Ovi rezultati bi trebalo da budu motiv prosvetnim radnicima, inspekciji, pa i roditeljima iz Pčinjskog okruga, da traže da se reforma školstva što pre sprovede. Jer, vranjska deca, grubo rečeno, ne mogu da konkurišu svojim vršnjacima u ostatku Srbije – rekao je Baucal.
A u rezultatima istraživanja, koje je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, piše da bi se učenicima u Pčinjskom okrugu omogućilo da sa postojećim kvalitetom obrazovanja imaju isti nivo znanja kao učenici iz najuspešnijih okruga, oni bi trebalo da imaju 50 odsto više časova, odnosno umesto pet časova dnevno, trebalo bi da imaju 7,5. Druga mogućnost je da se unapredi kvalitet obrazovanja u Pčinjskom okrugu, kako bi učenici i dalje imali pet časova dnevno, ali bi zahvaljujući kvalitetnijem procesu učenja uspeli da nadoknade zaostatak u odnosu na učenike iz uspešnijih okruga.
– Uopšte nisam iznenađena rezultatima. U Vranju na jedan računar dolazi 230 đaka, što znači da tokom školske godine učenik samo jednom može da se "sretne" s njim. Onda, na izdavačkom tržištu vlada opšta konfuzija, ima 26 izdavača, a svaki učitelj i nastavnik ima pravo da izabere svog – objašnjava Snežana Kocić-Spasić, direktorka OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Vranju.
Rezultati istraživanja podeljeni su u pet nivoa – A, B, V, G i D. Nivo A podrazumeva da se učenik snalazi u složenijim situacijama, tako što izdvaja potrebne podatke (analiza) i integriše ih (sinteza) da bi rešio zadatak. U realnim životnim situacijama testira različite mogućnosti i bira najbolje rešenje. Ostali nivoi su stepenica niže u znanju, a poslednji nivo opisuje da učenik ima osnovno znanje i poznaje osnovne pojmove. Primenjuje naučena pravila u jednostavnim situacijama. Znanje vranjskih učenika je uglavnom na ovom poslednjem nivou, odnosno imali su samo minimalne standarde postignuća.
Istraživači, na kraju, utešno zaključuju da za ovdašnju decu "ima nade", ali se sa njima mora više raditi, odnosno pažnja svih uključenih u obrazovanje najmlađih mora da bude usmerena na "sve faktore", pre svega "faktor porodice" i "faktor škole/nastavnika".
Jovica Stojanović, prosvetni savetnik, međutim, nije upućen u ovo istraživanje, ali nije preterano ni iznenađen. Najveći problem, po njegovom mišljenju, je u organizaciji rada.
– Imam utisak da naši učitelji ne umeju da razdvoje važne od nevažnih činjenica, pa tako deca uče potpuno nepotrebne podatke. Zbog toga mora više da se radi na edukaciji prosvetnih radnika- smatra on.

UZBUDLJIV I UZBUĐEN
IZ srpskog se radilo ovo: Samo je jedna rečenica pravilno napisana. a) Dali je Sanja tvoja sestra? b) Sanji smo dali lepo ime. c) Kolikoli je Sanji godina? d) Da li smo Sanji knjigu.
Ili ovako: Juče mi je bio rođendan. Bio sam veoma (ubeđen, uzbudljiv, uzbuđen). Upisati jedan od ponuđenih odgovora.
Pročitaj pesmu. Dve reči u njoj treba napisati velikim početnim slovom. Podvuci te dve reči. Svaka reka kao reka/ al' jedna je morava/ a planina k'o planina/ nigde kao avala.

RODITELJI
ONO što dodatno zabrinjava je da su i roditelji te iste dece najmanje obrazovani u odnosu na ostale u Srbiji. Očevi imaju ocenu 2,6, a majke 3,1, što, otprilike, odgovara diplomi trogodišnje srednje škole.

Izvor:Novosti