Početak registracije .rs domena zavisi i od RNIDS, koji u medjuvremenu mora da propiše proceduru za rešavanje sporova oko domena i instalira opremu. Marković je rekao da je RNIDS u fazi usvajanja ostalih dokumenata koji nedostaju, a sva pitanja u vezi domena prethodno će proći kroz javnu raspravu, koja će trajati par meseci.
RNIDS mora doneti pravila o proceduri koju će morati da prodju trenutni vlasnici .yu domena i ukazati im na prednosti koju će oni imati prilikom registracije .rs domena, kao i o dužini perioda od početka registracije .rs domena do isteka roka te prednosti, objasnio je on i dodao da "RNIDS treba da potpiše ugovore sa ovlašćenim registrima, koji će domene prodavati krajnjim korisnicima".
Od 1994. godine nije postojala procedura za brisanje domena, već samo za njihovu registraciju i promene, podsetio je Marković i naveo da je u Srbiji trenutno registrovano nešto više od 33.000 domena, od čega je u najboljem slučaju tek trećina aktivna.
Uz napomenu da se procedura gašenja domena na Internetu ne dešava često i ne postoji jasna politika postupanja u takvim slučajevima, Marković je podsetio da ovo nije prvi put da Srbija menja "Top Level" Internet domen.
U slučaju Srbije i Crne Gore, iz ICANN uslovljavaju otvaranje domena .me i .rs planom o gašenju .yu domena i na taj način se mešaju u naše unutrašnje stvari, ukazao je on. "Zbog toga sam to pitanje pokrenuo u ICANN i odlučeno je da se odobravanje novih domena ne uslovljava gašenjem starog", rekao je Marković.
Marković je preneo da je na jednom od tri godišnja sastanka ICANN, koji su održani prošle nedelje u Lisabonu, jedna od vrućih tema bilo otvaranje mogućnosti da Internet domeni mogu da se pišu na svim svetskim pismima i jezicima.
Prema njegovoj oceni, tehnički je sve spremno, tako da bi to moglo odmah da se primeni, ali postoje problemi političke prirode.
Tako bi, recimo, domen mogao da bude ćirilicom napisan .srbija, ali je otvoreno pitanje ko će da odredjuje te nazive, jer to verovatno više neće raditi Medjunarodna organizacija za standardizaciju, nego će svaka država sama odlučiti kako će se zvati na Internetu. Srbija će verovatno morati da predloži nekoliko tih naziva, kao što su .srb, .srbija i .sr, i tada će izneti i predlog na latinici i jezicima manjina, rekao je Marković.
(Tanjug)