koje je nešto više od srednje škole, dok će svega 15 odsto poslova moći da se obavlja na nivou osnovne škole. To znači da će nama, ako nešto hitno i ozbiljnije ne preduzmemo, u budućnosti ostati da obavljamo nekvalifikovane i „prljave” poslove u oblasti tehnologije – istakla je profesorka Turajlić.
Ona je navela da se kvalitet srednjoškolskog obrazovanja u EU meri prema tri osnovna kriterijuma koji uključuju pismenost, poznavanje prirodnih nauka i matematike.
– Prema „Pizinom” istraživanju, mi se nalazimo na samom dnu lestvice, i od 41 zemlje obuhvaćene ispitivanjem zauzimamo 37. mesto, što znači da naši srednjoškolci ne mogu da se nadaju svetloj budućnosti u pogledu ekonomske moći – ocenila je profesorka Turajlić.
Upravo iz tog razloga, dodala je profesorka, pre nekoliko meseci tim sastavljen od 93 eksperta iz različitih institucija i uglednih pojedinaca uputio je Nacionalnom savetu za obrazovanje dokument u kome se skreće pažnja na ozbiljnost situacije u srpskom školskom sistemu, predlažući im neophodne korake u reformi obrazovanja.
– Mi, zapravo, živimo u vremenu gde je znanje osnovna sirovina i društvo u celini ne može da obezbedi ekonomski napredak i poboljšanje životnog standarda bez akumulacije znanja, a posebno se to odnosi na pojedince kojima to znanje nedostaje – zaključila je profesorka Srbijanka Turajlić.
Profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, problem vidi u „odlivu mozgova” i odlasku visokokvalifikovanog kadra iz Srbije.
– Ne treba zaboraviti da je oko pola miliona visokoobrazovanih ljudi napustilo zemlju i da taj proces, nažalost, još uvek traje. To je ogroman intelektualni kapital Srbije koji je izvan njenih granica. Taj proces trebalo bi da „okrenemo” i da te ljude počnemo da vraćamo u Srbiju, kao partnere koji su spremni da svoje znanje investiraju u svoju domovinu. Školovani i obrazovani ljudi su jedina šansa Srbije da reši ekonomske probleme – smatra profesor Kovačević.
Rektor navodi podatke prema kojima je u razvijenim evropskim demokratijama procenat visokoobrazovanih ljudi izuzetno visok i kreće se od 70 do 80 odsto, dok je Srbija po broju ljudi sa fakultetskom diplomom na samom začelju u Evropi. Po njegovom mišljenju postoji direktna veza između siromaštva i broja obrazovanih ljudi.
– Uvek je bilo tako. Diplomci Beogradskog univerziteta su počeli da odlaze usled ekonomskog beznađa. Nisu hteli da se bave poslovima u „crnoj” zoni. Slovenija, recimo, ima 13 puta veći bruto nacionalni dohodak od Srbije, ali i veći procenat fakultetskih diploma – kaže profesor Kovačević.
Izvor:Politika