Da se ja pitam, ne bih dozvolio nijednom univerzitetskom profesoru da dobije penziju ukoliko na svom predmetu nije ostavio naslednika sa zvanjem doktora nauka, a ne večitog asistenta koji je i večito bio i ostao u njegovoj senci – kaže dekan Filozofskog fakulteta u Nišu profesor dr Momčilo Stojković, jedan od onih koji je spreman da o tome otvoreno govori i koji je pre tri godine dolaskom na mesto dekana na ovom fakultetu zatekao desetak večitih asistenata kojima su njihovi profesori čak „poverili nastavu“ i pravo da drže i ispite. Paradoksalno je, ali i istinito, da su neki od tih „večitih“ čak zagazili u šestu deceniju života. – Pravi i normalni rezon bi bio da je naučno nenapredovanje mog asistenta ne samo njegov, nego i moj neuspeh. I da može biti znak odsustva želje da se u toku profesorskog radnog veka na taj lažan i pogrešan način sačuva sopstveni autoritet bez konkurencije. Da profesor uz večitog asistenta bude i ostane večito „prvi i najbolji“, umesto da se ponaša po onoj staroj da „svaki učitelj treba da bude ponosan ako ga njegov đak nadmaši“ – kaže dr Stojković. On kaže da su zakoni poslednjih nekoliko decenija, slučajno ili namerno, ostavljali „rupe“ kroz koje su se uz odrednicu da „to ne važi za zatečene“ mogli provlačiti „večiti asistenti“. I onda, svakim novim zakonom „Jovo nanovo“! Stojković napominje da je posebno upozorio sve svoje kolege da se na katedrama mora znati šta ko radi i da asistenti mogu da ocenjuju samo učinak studenata na vežbama. – Taj zastoj u napredovanju asistenata i drugih saradnika naših univerzitetskih profesora, slučajan ili nameran, zatvorio je vrata mnogim mladim talentovanim studentima da dobiju mesta na fakultetima i da se na pravi način afirmišu i napreduju – kaže dr Stojković, napominjući da najnoviji Zakon o visokom obrazovanju priznaje zvanje asistenta do 2012. godine, a onda se to zvanje na univerzitetima gasi. Šta će biti sa zatečenim večitim asistentima na srpskim univerzitetima i fakultetima, teško je reći. Osim ako svi oni u međuvremenu „naprečac“ ne magistriraju i doktoriraju. Inače, nije nepoznato i da je na drugoj strani ukupan broj asistenata u univerzitetskoj nastavi po mnogim dosadašnjim analizama bio nedovoljan u odnosu na druga profesorska zvanja. Možda i jeste tako, ali to u svakom slučaju ne briše ovu priču o onim „večitim“ koji osede uz svoje profesore bez naučnog napredovanja.
