Ranije istraživanje Studentske unije pokazalo je da je skoro svaki drugi student u Srbiji primoran da kupi udžbenik svog profesora kao uslov za polaganje ispita.
U tom slučaju, tvrde, bez problema polažu ispit, za razliku od onih drugih koji nemaju pravo da prijave ispit ili dobiju potpis. Navodno, čak 25 odsto udžbenika se direktno kupuju od profesora.
Na ucene pojedinih profesora studenti najčešće pristaju prećutno, plašeći se posledica, a pojavu je teško dokazati. Uostalom, sve se dešava iza zatvorenih vrata, obično u profesorskim kabinetima.
Studenti navode da je takvih ucena bilo na beogradskom Fakultetu političkih nauka, Ekonomskom, Pravnom, Mašinskom…
U odeljenju za nastavu rektorata Univerziteta u Beogradu tvrde da nisu upoznati sa ovakvim slučajevima, kao i da, pored Kodeksa profesionalne etike, Zakon o radu reguliše ponašanje profesora. Oni, takođe, navode da studenti ucenu treba da prijave dekanu fakulteta.
Kodeks, odnosno kanon kodeksa, inače „daje odrešene ruke“ fakultetima da pojedinačno utvrde način na koji će rešavati ovo i slična pitanja.
– Nikada nismo čuli za takav slučaj na našem fakultetu – bili su kratki u dekanatu Ekonomskog fakulteta i uputili nas na studentsku službu, gde smo dobili identičan odgovor i savet da pozovemo dekanat.
U službi za odnose sa javnošću Fakulteta za političke nauke takođe su negirali tvrdnje studenata da su ih profesori ucenjivali.
– Ne znam da postoji takav slučaj na našem fakultetu. Posle afere u Kragujevcu, FPN je održao tribinu povodom korupcije na fakultetima. Tada smo imali i neke pritužbe na profesore, ali su se ubrzo pokazale kao neosnovane – rekao je Jovan Đukanović, portparol FPN-a.
Goran Minić, predsednik Saveza studenata Beograda, kaže da, uprkos zabrani, profesori i dalje ucenjuju studente kupovinom njihovih knjiga, te da u Savez stigne bar jedna do dve prijave mesečno. On navodi i da ne postoji pravna regulativa koja će da zaštiti studente da ih profesori „eksploatišu“.
– Posle afere na Univerzitetu u Kragujevcu predložili smo da Univerzitet u Beogradu usvoji pravilnik koji će propisivati i novčane kazne za prekršaje koje počine profesori, isto kao što postoje propisi za studente, čije kršenje pravilnika povlači i određene sankcije.
Međutim, prilikom izjašnjavanja o tom predlogu, bili smo preglasani jer smo imali pravo na samo dva svoja predstavnika, nasuprot sedmoro profesora.
Tako je usvojen kodeks koji po svojoj prirodi propisuje samo moralnu odgovornost profesora – objašnjava Minić.
Ako predavač na fakultetu želi da postane redovni profesor, potrebno je da, pored objavljenih naučnih radova u vodećim domaćim i stranim stručnim časopisima, napiše i udžbenik, koji profesor mora da odštampa o svom trošku.
Profesori kažu da na našim fakultetima vlada pravilo – kada prepišeš jednu knjigu, to je plagijat, a kada prepišeš iz 10 knjiga, onda je to naučni rad! Posle pojedini licemeri pričaju o zaštiti autorskih prava.
Zbog skupih knjiga, svaki treći studentski udžbenik u Srbiji je fotokopiran, iako je korišćenje kopija predstavlja prekršaj Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata. U radnoj verziji pravilnika profesori su čak tražili i izbacivanje sa fakulteta studenata koji uče iz fotokopiranih knjiga.
– To je ucena i može se podvesti i kao vid korupcije. Ovakvo uslovljavanje predstavlja veliki problem, ali su i studenti krivi jer često ne žele da prijave ucenjivanje. Time idu linijom manjeg otpora, čime pravdaju ovakvo ponašanje profesora, a često se i plaše da se suprotstave – kaže Milica Popović, predsednica Studentske unije Srbije.
Ona tvrdi da ne postoji mehanizam koji će studente efikasno zaštititi u takvim situacijama.
– Niko od nadležnih se nije oglasio o našem predlogu disciplinskog pravilnika za profesore. Izlazak u javnost i pažnja medija trenutno su jedini način da se nešto uradi kako bi se taj problem rešio.
A, profesorske plate, troškovi štampanja knjiga i uopšte njihov socijalni status nisu problemi koje studenti treba da rešavaju – smatra Popovićeva.
Skupi plagijati
– Da bi država finansirala neko istraživanje ili štampanje knjige, profesor mora da bude u nekom „klanu“, političkoj partiji ili da ima vezu u ministarstvu! Ali to ipak nije opravdanje za ovaj bezobrazluk pojedinih profesora koji ucenjuju studente.
Neke moje kolege prodaju „skriptice“ od po pedesetak strana za čak 2.500 dinara i to prepisane – poverio se Glasu jedan profesor za Univerziteta u Beogradu koji je želeo da ostane anoniman.
Izvor: Glas javnosti