Stručnjaci koji se zalažu za uvođenje ovog modela tvrde da tako ne bi postojale razlike u pogledu testova koje polažu kandidati na različitim fakultetima, čime bi svi oni bili stavljeni u ravnopravan položaj. Postojanje zajedničkih testova ne bi, međutim, isključivalo mogućnost da pojedini fakulteti osmisle i organizuju i posebna testiranja. Testovi koji bi bili deo objedinjenog prijemnog ispita oslanjali bi se na pojedine predmete iz srednjoškolskog obrazovanja (matematiku, srpski jezik, biologiju, hemiju, fiziku…). Na taj način obezbedila bi se povezanost dva nivoa obrazovanja.
– Do 2010. godine očekuje nas uvođenje opšte mature, a upis na dalje školovanje zavisiće od njenih rezultata. Zato se postavlja pitanje da li bi i na koji način trebalo promeniti sistem upisa na fakultete. Pitanje je i koliko prostora postojeći sistem ostavlja za korupciju, koliko omogućava da se studenti upišu na najbolje moguće fakultete (u odnosu na svoje potrebe, želje i mogućnosti), a koliko da fakulteti dobiju najbolje studente – kaže Martina Vukasović, direktorka Centra za obrazovne politike.
U objedinjenom prijemnom ispitu kandidati bi bili unapred upoznati koje testove treba da polažu za upis na pojedine fakultete i kolika je važnost svakog testa. Na osnovu tih informacija, sa ponuđene liste testova, kandidati bi birali testove koje žele da polažu. Pri tom, kandidat bi mogao da odabere veći broj testova, a na taj način bi sebi proširivao mogućnosti kada je reč o broju fakulteta na koje može da konkuriše.
Izvor: Blic