Na drvetu kraj Mašinskog fakulteta stoji oglas u kome neko nudi svoju pomoć studentima koji ne umeju ili neće da rade grafičke radove.
– Najjednostavniji grafički rad, potreban da bi se dobio potpis asistenta i da bi se položio kolokvijum, košta 1.000 dinara. Radimo u kompjuterskom programu „auto ked“, i uspeh je siguran. Završio sam mašinstvo kao jedan od najboljih studenata i ne treba da brinete – kaže glas sa druge strane telefonske žice koji se javlja na poziv.
Na ovom fakultetu se komplikovaniji radovi, kao što je, na primer, detaljan konstrukcijski crtež i proračun reduktora, radi za 50 evra. Slično je i na drugim fakultetima.
Na Medicinskom fakultetu svi znaju gde da potraže lakši put do diplome. Na jednom od šaltera je dovoljno naručiti odgovarajući seminarski rad i za novac se sve završava bez problema. Ako tražite rad iz medicine zasnovane na dokazima, treba da platite 20 evra.
– To vam radi devojka koja je završila fakultet, ali ne živi u Kragujevcu. Završen seminarski rad vam donosi njena majka na kućnu adresu. Ako profesor ili asistent ima primedbe, rad se prepravlja i koriguje bez dodatnog plaćanja – kaže studentkinja D.P.
I na Prirodno-matematičkom fakultetu se razvio poslednjih godina zanimljiv biznis. Za pravljenje dobrog herbarijuma ili insektarijuma je potrebno poprilično rada, truda i vremena. A mnogi ne žele da sakupljaju biljke i insekte, pa se zato odlučuju da ih kupe.
– Ako profesor traži da je za njegov ispit potrebno napraviti insektarijum, uglavnom treba uloviti oko 100 primeraka. Za sebe sam uspela da nađem potrebne insekte i skoro celo leto sam provela na livadama i po šumama. Onda sam shvatila da mnogi hoće da taj posao ja uradim za njih, i tako sam počela. Već šest godina pravim najbolje insektarijume. Kompletan prodajem za 60 evra, a mogu da prodam i bubu na komad. Jedna od najskupljih je jelenko i on košta 10 evra. Nije mi lako, pešačim dnevno i po 25 kilometara, ali se isplati – prošle godine sam zaradila 1.700 evra, imala sam narudžbine iz cele Srbije – kaže T.M., diplomac ovog fakulteta.
Do sada se niko na Univerzitetu u Kragujevcu nije bavio ovim problemom. Kako kaže prorektor za nastavu Zoran Ponjavić, „svi znaju da se to radi, ali je rektorat nemoćan da se suprotstavi“.
– Jedino sami profesori mogu da se potrude i da dobro propitaju studenta, i da tako utvrde da li je zaista on autor rada. Drugi način ne postoji. Svesni smo da je realno pitanje stručnosti naših diplomaca ukoliko oni plaćaju druge da rade umesto njih, ali to nije samo naš problem, već svih univerziteta u Srbiji, i prisutan je decenijama – kaže Zoran Ponjavić.
I Savez studenata se do sada nije bavio ovim problemom, tvrdi potpredsednik ove organizacije Žika Ceković.
– Na jednoj od prvih narednih sednica pokrenućemo ovo pitanje, jer se time ruši kredibilitet stečenih zvanja. Teško je, jer se to radi svuda, ali mi ćemo prvi početi – kaže Ceković
Izvor: Blic