Potom bi, ukoliko ga ne otkriju, svakog meseca plaćao redovnu cenu smeštaja, koja se kreće od 654 dinara u domovima četvrte kategorije do 1.254 dinara u domovima prve.
Ilegalci su najčešće samofinansirajući studenti koji zbog toga ne zadovoljavaju uslove konkursa mada ima i onih koji su na budžetu, ali zbog malog broja bodova ostaju ispod crte.
Mogućnost "malverzacija" oko kupovine domova smanjena je pre tri godine, uvođenjem čip kartice sa fotografijom studenta koju oni moraju pokazati na portirnici pri ulasku u dom. Kao mera predostrožnosti, predviđeno je i da studenti svaki mesec moraju lično platiti stanarinu.
– Prošle godine sam kupila mesto u domu i sama plaćala stanarinu, a nisam imala problema jer mislim da niko ne obraća pažnju na fotografiju – kaže studentkinja Filozofskog fakulteta. – Takođe, poznavala sam i portire, tako da pri ulasku u dom nisam morala da im pokazujem karticu.
U Službi smeštaja kažu da, iako znaju za kupovinu mesta u domovima, u toku prošle godine nisu otkrili nijednog ilegalca.
– Pretpostavljam da u domu ima bespravno useljenih studenata, ali ih je znatno manje nego ranije – naglašava pomoćnica direktora za smeštaj Studentskog centra Dragana Vujačić. – Iz godine u godinu nastojimo da pojačamo kontrolu nakon useljenja kako bismo sprečili zloupotrebe.
Studenti koji su prodali svoje mesto u domu i u tome budu otkriveni, do kraja studija neće moći da konkurišu za smeštaj. Ista kazna, pored momentalnog isključenja iz doma, predviđena je i za one koji su mesto kupili jer će i jedni i drugi biti evidentirani u Službi smeštaja.
– Već dve godine ostajem bez mesta u domu zbog takvih koji konkurišu da bi mesto prodali, a ne u njemu živeli- kaže studentkinja Biljana Marković. – To nije fer prema studentima koji imaju solidan prosek a ipak ostaju ispod crte zbog onih koji raspodelom zarađuju.
Izvor: Večernje novosti