Do ideje je došlo preko Srđanovog teksta za Playboy i preko kojeg on sa svog bloga poziva naše ljude iz inostranstva da se svojim komentarima uključe na način koji ovde citiramo:
"U jesen 1991. na radiju smo u noćnim satima, radili kontakt program na temu emigracije. Bila je ideja da se slušaoci jave i nabroje nam svoje prijatelje, rođake, poznanike koji su rešili da napuste zemlju. Izbegli smo sva usputna obrazloženja koja su bila više nego jasna, bilo nam je dovoljno da, posle dva sata, čitamo spisak nadimaka i izabrane destinacije (Marko London, Tanja Budimpešta, Irena Madrid…). Utisak je bio dramatičan. Posle toliko godina, kao da sam se ponovo susreo na sličnim spiskom. Otkriće da se na ovom blogu dopisuju ljudi iz svih delova sveta, a da im je zajedničko poreklo i jezik, me je dovelo do sledeće ideje: Da li ste raspoloženi da učestvujete u jednoj vrsti ankete u kojoj bismo saznali vaše utiske iz gradova u kojima živite? U ovih poslednjih nekoliko godina sam sve čuo i o krizi, ratu, uzrocima, terapiji, osvestio sam se i onesvestio nekoliko puta, ali nikada nisam čuo kako ljudi žive u udaljenim gradovima, kako su prihvatili kulturu, šta im smeta, šta obožavaju, šta ih nervira, da li imaju prijatelje, pod kojim uslovima bi se vratili, šta im nedostaje. Kada raspravljate o ustavu, referendumu, ovoj i onoj opciji uvek su mi najzanimljiviji usputni opisi sredina u kojima živite. Voleo bih da ovoga puta tome damo na značaju. Miloš iz Pariza mi je pričao da je jako teško pronaći osobu koja se neće začuditi kada vi, bez ikakvog povoda, čašćavate večeru (a jel' imam i ja obavezu da sledeći put platim tebi?). Sanja iz Milana mi je objašnjavala da je potpuno normalno da sa dobrom drugaricom dogovarate kapućino dve nedelje ranije (da vidimo šta kaze organajzer?!). Jedan bivši brejkdenser, trenutno stanovnik Ljubljane, se kune da ga niko za 8 godina nije pozvao u kuću. Đorđe, moj brat, koji živi u Toskani kaže da mu prija odsustvo bilo kakve agresivnosti. Milko priča da je u Beču zabranjeno trubljenje automobilskom sirenom u saobraćaju. Marka iz Majamija nerviraju Kubanci (da ga ofiram – nosi tri kajle, raskopčanu košulju do pola grudi i hoda kao Travolta). Dule sa Havaja kaže da mu je "do jaja", završen citat. Kako sam shvatio, nisam baš najredovniji čitalac, ovde pišu ljudi iz Portugala, Izraela, Engleske, Nemačke, Japana, Amerike…"
E sad, mi smo došli na dodatnu ideju da od te zbirke utisaka, eseja, pričica i sl. napravimo knjigu. Najbolje radove objavićemo i autorima podeliti po pet primeraka. Knjiga može da bude jako zanimljiva za širu publiku, i kod nas i u inostranstvu. I informativna i poučna! To zavisi od vas! Dakle, svi vi koji živite u inostranstvu, otišli ste, ne biste se vraćali ili biste se vraćali pod nekim uslovima, ili ste već bili pa ste se vratili, ili ste tek stigli ili tek nameravate da odete, ovo je konkurs za vas.
Nije isključivo blogerski, ali bilo bi dobro i da je to razmišljanje ili šta već objavljeno i na nekom blogu.
Zanimaju nas iskustva svih ljudi iz nekadašnje SFRJ.
Žiri će sačinjavati Pavle Ćosić, Ivan Tobić, Goran Kostrović, Boris Starešina i Goran Bogunović.
Uslovi konkursa
1. Tekst mora imati najmanje 3000, a najviše 40.000 karaktera (broj karaktera nije bitan ako je rad u formi pesme, poeme, crteža, slike, aforizma ili doskočice).
2. Mogu se poslati najviše tri rada
3. Dostaviti ime, prezime i adresu
4. Ovaj uslov je naknadno izbačen
5. Konkurs je otvoren do 31. marta/ožujka
6. U subjectu napišite ZA KONKURS
Radove slati na adresu korn@kornet.co.yu u .doc ili .rtf formatu
Rok za prijavu: 31. mart 2007.
Kontakt:
Radove slati na adresu korn@kornet.co.yu u .doc ili .rtf formatu
http://www.kornet.co.yu/konkurs/index