a ovih dana će i glasati o predlogu autentičnog tumačenja određenih odredaba člana 127. Zakona o visokom obrazovanju, koje regulišu usklađivanje stečenih naziva, ali je mnogima i dalje nejasno kako će se ovo izjednačavanje sprovoditi u praksi.
Na primer, da li će, pored jednakog tretiranja prava svih imalaca diploma prilikom zapošljavanja (što, uostalom, i nije bilo sporno), vlasnicima starih diploma- pravnicima, ekonomistima, inženjerima… biti obezbeđen i jednak tretman u daljem obrazovanju, odnosno direktna prohodnost na doktorske studije?
Naime, predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković je, obrazlažući poslanicima pomenuti predlog tumačenja, rekao da se, pored principa jednakog tretiranja svih imalaca diploma, obezbeđuje i jednak tretman u daljem obrazovanju, odnosno direktna prohodnost na doktorske studije.
To bi značilo da, na primer, diplomirani pravnik koji je diplomu stekao 1975. godine podnese zahtev svom fakultetu da mu izda novu diplomu s nazivom mastera i ona mu se „automatski“ izda, pa „direktno“ može da upiše doktorske studije.
Teško da će biti tako. Jer, automatizma u ekvivalenciji naziva ne može da bude. Odnosno, svaka stara diploma, ukoliko njen vlasnik želi da postane master i podnese zahtev za usklađivanje naziva, moraće da ide na „procenu“, odnosno u postupak usklađivanja.
Taj postupak sprovodiće fakultet koji je izdao diplomu, a ako ta ustanova više ne postoji, Ministarstvo prosvete odrediće visokoškolsku ustanovu koja će odlučiti o zahtevu.
Po Kriterijumima za usklađivanje naziva stečenih prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, koje je propisala Konferencija univerziteta Srbije, kada je u pitanju usklađivanje VII-1 stepena stručne spreme s nazivima iz pomenutog zakona predviđeno je: upoređivanje trajanja studija; usklađenost sadržaja i ciljeva prethodnog i novih studijskih programa (mora se podudarati najmanje 80 odsto gradiva); upoređivanje vrednosti i obima završnog rada; te upoređivanje ukupnog opterećenja bivšeg studenta tokom savladavanja završenih osnovnih studija – sa onih 300 evropski prenosivih bodova (ESPB), koliko je minimum za mastera.
To znači da bi „direktnu prohodnost“ na doktorske studije mogao da ostvari samo onaj građanin iza čije diplome stoji opterećenje tokom studija od najmanje 300 ESPB.
Takođe, najavljuju fakulteti, svi diplomirani koji budu hteli naziv mastera moraće da plate administrativnu taksu, a koliko će ona iznositi utvrdiće fakulteti ili grupacije fakulteta, kada se tumačenje člana 127. usvoji u Skupštini.
Izvor: Dnevnik