dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje o mogućnostima zapošljavanja diplomiranih lekara u Srbiji.
Ovaj primer nije usamljen, jer je Danasu i Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu rekao da ga je posetio odličan student ekonomije, kojem u Americi nude posao sa platom od 150.000 dolara godišnje.
– Ovo nije usamljen slučaj. Nažalost, najbolji nam odlaze, a mi ne možemo da ih privučemo da se vrate, jer dobijaju ponude od stranih firmi sa platom desetostruko ili dvadesetostruko većom od one koju bismo mi ponudili.
Finansijski momenat u odluci mladih da li da odu ili ostanu je presudan. Ipak, za one koji ostanu ima posla – kaže Backović.
Ministar prosvete Zoran Lončar je nedavno izjavio da Srbija nije dovoljno bogata država da obrazuje nepotrebne stručne profile, pogotovo za potrebe drugih država, koje su od nas mnogo bogatije, a u kojima završava višak stručne i visokoobrazovane radne snage.
Ipak, svedoci smo da veliki broj mladih, obrazovanih ljudi odlazi iz zemlje i zapošljava se u inostanstvu, jer tržište rada, za koje Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je uništeno sankcijama i nemaštinom, ne pokazuje prave potrebe za obrazovnim profilima i uz to je preplavljeno viškom radne snage.
Srbija nema nacionalnu strategiju o tome koliko treba kadrova na osnovu koje bi se utvrđivale upisne kvote na fakultetima.
Kovačević za Danas ističe da strane firme za softversko inženjerstvo traže na hiljade ljudi za posao, ali da ih, nažalost, mi nemamo. On navodi primer prirodnih nauka, čije su studije teške.
– Studenti se muče i završavaju studije, a posla nema, čak ni u školama. Na prirodnim fakultetima se školuje malo studenata, koji uglavnom odu u inostranstvo – rekao je Kovačević.
Takozvani masovni fakulteti, poput pravnog i ekonomskog su i dalje najpopularniji i sa najvećim upisnim kvotama. Svake godine se samo na državne ekonomske fakultete upiše oko 5.110 studenata, a samo u Beogradu diplomira oko 900.
Na državne pravne fakultete upiše se oko 4.625 brucoša, a u glavnom gradu diplomira oko 700 akademaca.
Medicinske državne fakultete u zemlji upiše oko 1.885 studenata, a u Beogradu godišnje u proseku diplomira 500 akademaca.
Prema rečima dekana Medicinskog fakulteta, u sadašnjem zdravstvenom sistemu Srbije lekari ne mogu brzo da se zaposle. On smatra da rešenje ovog problema nije smanjivanje upisnih kvota.
– Jedna od stvari koju treba uzeti u obzir prilikom rešavanja tog problema je da se zdravstvo razvija i da će vremenom i potrebe rasti. Radikalno smanjivanje upisnih kvota na medicinske fakultete ne bi rešilo problem, jer bi dugoročno gledano došlo do nedostatka lekara, kao što se dogodilo u nekim zemljama u Evropi.
U svakom slučaju, ipak treba za neki razuman broj smanjiti upisne kvote. Treba uzeti u obzir i to da će u tom slučaju kapaciteti fakulteta ostati neiskorišćeni. Uzimajući u obzir da je sistem finansiranja fakulteta vezan za broj studenata, mora se voditi računa i o tome da fakulteti moraju opstati – objasnio je Đuričić.
On kaže da je lekarska profesija regulisana i da lekarske komore u drugim zemljama ograničavaju broj lekara iz inostranstva, odnosno samo određeni broj došljaka može da polaže ispit za vršenje lekarske prakse.
Kristina Davidović, jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta za Danas kaže da ne želi da radi u inostranstvu.
– Otići ću na doškolovanje samo ukoliko mi se ponudi nešto čega ovde nema, jer mislim da Medicinski fakultet u Beogradu može da pruži najbolje znanje. Kada je reč o zapošljavanju, mladi diplomirani lekari mogu jako brzo da se zaposle ukoliko se vrate u sredinu odakle su došli na studije.
U unutrašnjosti za njih ima posla. Problem imaju oni koji žele da ostanu u Beogradu, jer je ovde teško naći posao. Međutim, uz dobre rezultate i afirmaciju na fakultetu može se doći do posla – smatra Davidovićeva.
Kako nam je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rečeno, više od 90 odsto diplomiranih se već tokom prve godine nakon diplomiranja zaposli.
– Iako najbolji odlaze na usavršavanje u inostranstvo i uglavnom se ne vraćaju, potražnja za ekonomistima u našoj žemlji je velika. Ima više posla nego što diplomira studenata. Firme nude posao studentima već na trećoj godini studija i daju im stipendije – naveo je Backović.
Veliki doprinos povećavanju ekonomskih kadrova doprinelo je otvaranje, kaže Backović, privatnih ekonomskih fakulteta, kojih ima čak 30. On se nada da će tržište pokazati kvalitet kadrova koji sa fakulteta izlaze sa diplomom.
Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta, smatra da višak pravnika nije problem Pravnog fakulteta, koji ne određuje upisnu politiku, nego Vlada.
– Mi smo, na primer, prošle godine predložili upis 1.500 studenata, a Vlada nam je odobrila 1.600 brucoša. Otvaranje velikog broja pravnih fakulteta je loše, jer je previše administracije.
Treba da razvijamo konkurentnu privredu sa manje administracije. Došli smo u fazu u kojoj se mora ozbiljno razmišljati o tome. Država mora da uradi racionalizaciju mreže fakulteta i nadam se da će kroz akreditaciju neke institucije, koje su nikle na tržištu otpasti – kaže Vasiljević.
On dodaje da želi da veruje da fakulteti dobijaju najbolje srednjoškolce i da se školuju najbolji diplomirani pravnici.
U ekonomiji, pravu i administraciji 8.968 nezaposlenih
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, krajem jula ove godine u ekonomiji, pravu i administraciji, kao oblasti rada, bilo je 8.968 nezaposlenih sa visokom stručnom spremom, dok je u istom periodu u zdravstvu, farmaciji i socijalnoj zaštiti na evidenciji nezaposlenih bilo 3.366 osoba sa visokom stručnom spremom.
U ekonomiji, pravu i administraciji, kao području rada koje se iskazuje statistički, u periodu od januara do jula ove godine zaposlene su 12.274 osobe sa visokom stručnom spremom, odnosno diplomiranih ekonomista i pravnika.
U zdravstvu, farmaciji i socijalnoj zaštiti u periodu januar – jul, posao je našlo 4.186 osoba sa visokom stručnom spremom.
Strane banke traže ekonomiste
Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta kaže da strane banke prosto "usisavaju" studente Ekonomskog fakulteta. On navodi da se svršeni ekonomisti mogu zaposliti u bankama, stranim kompanijama, trgovinskim lancima, a mali broj se zadrži i na univerzitetu.
Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta, navodi da se lekari mogu zaposliti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u privatnom sektoru, kao konsultanti u farmaceutskoj industriji ili eventualno u naučno – istraživačkoj delatnosti.
Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta, kaže da je velika prednost Pravnog fakulteta u tome što ima najširi dijapazon zaposlenja, od svih državnih struktura do medija, privrede, uprave ili diplomatije.
Izvor: Danas