Marija Mojić je stigla do četvrte godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, a da nikada nije dobila drugu ocenu osim desetke.
Za nju je to nešto što se podrazumeva i ostane joj, kaže, dovoljno vremena i za izlaske, druženje s prijateljima i sport.
– Već četiri godine imam sve desetke, i to za mene nije ništa neobično, jednostavno sam navikla na to. Nema mnogo filozofije u tome kako neko može imati samo najbolje ocene. Sednete i učite, ponekad malo više zapnete, ali pre svega toga – morate da volite ono što studirate. Imam sjajne kolege, ali i profesore koji su spremni da s nama rade više nego što je predviđeno programom – kaže Marija Mojić.
Njoj učenje toliko ide od ruke da su joj na fakultetu izašli u susret i omogućili joj ubrzano studiranje.
– To znači da na ispite mogu da izlazim i van ispitnog roka – objašnjava Marija.
Đorđe Jevđić, student četvrte godine na Elektrotehničkom fakultetu, kaže da se u njegovom indeksu nalaze samo desetke zato što on uživa u učenju.
– Volim fakultet koji studiram i nije mi teško da učim. Učenje mi oduzima dosta vremena, ali ja sam zadovoljan. Nikada nisam jurio prosek, već sam hteo da imam znanje. Nisam još siguran da li ću ostati u zemlji ili ću otići u inostranstvo, jer ne volim da unapred planiram – priča Jevđić.
On kaže da ima momenata kada mu je teško, jer zbog učenja ne može da izlazi koliko bi hteo.
– I pored toga nikada nisam sumnjao da radim pravu stvar. Naravno da i ja volim druženje, žurke i kafenisanje, pa sam uspeo da sve to uskladim sa obavezama na faksu – kaže Đorđe.
Tijana Rakić je studentkinja treće godine na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.
– Ako bih do kraja školovanja i dobila manju ocenu, prihvatila bih to sasvim normalno. Najvažnije je izabrati fakultet koji vam zaista odgovara. Znam da ću kao farmaceut imati velike mogućnosti za zaposlenje, a mogu da se bavim i naučnim radom. Imam kolege s kojima učim, družim se i izlazim. Sve može da se postigne ako se dobro organizujete, ali je potrebno napraviti listu prioriteta – kaže Tijana.
Pored toga što je najbolji student u svojoj generaciji, Tijana stiže da ide na kurs italijanskog jezika i na ples.
– Najviše volim da posle učenja sednem u neku baštu i pijem kafu sa drugaricama – priznaje Tijana.
Iako se mnogi slažu da su studije medicine najteže, za Petra Milovanovića, studenta četvrte godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, to nije bila prepreka da mu prosek ocena bude 10,00.
– Mora da se radi, a od pričanja je slaba vajda. Stižem i da se bavim slikarstvom, koje je pored medicine moja velika ljubav. Fakultet koji studiram traži dosta rada i odricanja – ako hoćete da budete najbolji. Volim da povremeno izađem u grad, odem na plivanje – priča Petar.
Miloš Nešović, student treće godina na Fakultetu dramskih umetnosti, kaže da je uspeo samo zato što je bio dovoljno hrabar da izađe na prijemni, iako svi znaju koliko ga je teško položiti.
– Recept za uspeh su volja i rad iako mnogi misle, bar kad je reč o mom fakultetu, da je najvažniji talenat. Ako ste dobro organizovani i radite stvari koje vas motivišu, sve je moguće – objašnjava Miloš.
Pored studija, on stiže i da radi u Britanskom savetu kao asistent za komunikacije. Prati kulturna dešavanja u gradu, angažovan je na Festivalu studentskog filma…
– Na ovom poslu mogu da primenim znanja stečena na fakultetu i da ih umnogome unapredim. Nikada nisam bio opsednut visokim ocenama. U srednjoj školi nisam imao sve petice, a sada, kada studiram ono što volim, učim za znanje a ne za ocenu. Desetke u indeksu su samo logična posledica mog rada – priča Miloš.
Dragana Gagić, studentkinja treće godine na Ekonomskom fakultetu, ima 18 desetki u indeksu.
– Nikada nisam mislila da po svaku cenu moram da imam desetke. Dobijem ih, a, iskreno, i ne znam kako mi to polazi za rukom. Pred svaki ispit imam tremu i mislim da ću da padnem. Jedva čekam da završim fakultet, da se zaposlim u nekoj banci i da imam dobru platu – kaže Dragana.
V. Nedeljković
Preuzeto iz Blica 12.03.2007.)
Stipendije grada motiv za učenje
Skupština grada Beograda dodelila je najboljim studentima Beogradskog univerziteta stipendije u iznosu od 15.000 dinara mesečno za 2007. godinu.
Svi studenti s kojima smo razgovarali kažu da će stipendije biti motiv da još vrednije uče i rade. Grad je izdvojio sredstva za 113 stipendija za talentovane studente prirodno-matematičkih fakulteta i viših škola i 90 za najbolje akademce društvenih fakulteta i viših škola.
Diplomu mogu da kupe, ali ne i znanje
Najbolji studenti Beogradskog univerziteta kažu da ne razumeju svoje kolege koje su spremne da plate ocenu na ispitu.
– Šta će oni sutra kad počnu da rade ako nemaju potrebno znanje? Ja se toga grozim i ne mogu da shvatim da se tako nešto dešava.
Nije mi nimalo krivo što neki studenti na nečastan način dolaze do ocena, jer pre svega uživam u znanju koje ja imam, a oni ga nemaju – kaže Đorđe Jevđić.
Ostati ili otići
Većina studenata s kojima smo razgovarali još ima nadu da će se situacija u Srbiji promeniti nabolje i da će uspeti da nađu posao u svojoj struci. – I kod nas može da se nađe dobar posao, ali ne slažemo se s tim da neko po svaku cenu treba da ostane ovde. Perspektive za vredne studente se polako naziru, ali videćemo – poručuju najbolji studenti Beogradskog univerziteta.
Znanje se ne kupuje
Najbolji studenti Beogradskog univerziteta kažu da ne razumeju svoje kolege koje su spremne da plate ocenu na ispitu.
– Šta će oni sutra kad počnu da rade ako nemaju potrebno znanje? Ja se toga grozim i ne mogu da shvatim da se tako nešto dešava. Nije mi nimalo krivo što neki studenti na nečastan način dolaze do ocena, jer pre svega uživam u znanju koje ja imam, a oni ga nemaju – kaže Đorđe Jevđić.
Recept za uspeh
– Upišite fakultet koji volite
– Ne dozvolite da drugi utiču na vaš izbor
– Trudite se da učite zbog znanja a ne zbog ocene
– Dobro organizujte svoje vreme
– Sastavite listu prioriteta i strogo se pridržavajte pravila
– Posle učenja obavezno nađite vremena za ostale stvari koje volite (kafenisanje, druženje, izlaske, hobi…)