Uz poene s prijemnih ispita, čiji je maksimalni iznos 60, na osnovu uspeha iz srednje škole, budući studenti mogu imati najmanje 16, a najviše 40 bodova. Da bi stekli pravo na školovanje o trošku države, moraju imati najmanje 51 poen, dok je za samofinansirajuće studije donja granica 30 bodova.
– Relativno smo zadovoljni brojem kandidata, iako nam je na budžetskim studijama ostalo još 30 mesta – priča prof. Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta.
– Očekivao sam da ćemo u drugom roku sve popuniti, ali će nam verovatno stići kasnije kandidati sa drugih fakulteta.
Slobodnih mesta, osim na državnim fakultetima, ima i na privatnim visokoškolskim ustanovama.
– Kod nas ima mesta na odsecima za žurnalistiku, opšte pravo, studije kriminalistike, diplomatiju i međunarodne odnose i engleski jezik – kaže prof. Brana Miljuš, dekan Fakulteta humanističkih nauka u Beogradu.
Najviše mesta ostalo je za samofinansirajuće studente. Najjeftinije školovanje na Univerzitetu u Beogradu je na Tehničkom fakultetu u Boru i iznosi 30.000 dinara, dok je najskuplje na Arhitekturi, čak 240.000 dinara.
Na fakultetima u Kragujevcu cene studija su od 25.000 do 143.000, a na Univerzitetu u Prištini od 16.000, na Poljoprivrednom, do 80.000 na Fakultetu umetnosti.
Malo kandidata
NA Filološkom fakultetu u Beogradu za 159 samofinansirajućih slobodnih mesta prijavilo se samo 49 kandidata.
Na Građevini je za indeks konkurisalo 11 budućih akademaca, a mesta ima za 37. Za 194 prazna mesta na Mašinskom fakultetu u Beogradu konkurisalo je 100 kandidata, dok je na Elektrotehničkom fakultetu pristiglo samo šest prijava za 45 mesta.
Izvor: Večernje novosti