Ako pažljivo pogledate grafik ispod, videćete koji su to faktori koji utiču na mlade da ne putuju.
Procenat mladih u zemljama zapadnog Balkana koji nemaju pasoš (izvor: „Pasha’s Fountain“ Agency)
Ako ste poverovali u ovo što ste pročitali, onda ste izmanipulisani. Naime, informacije koje ste pročitali na početku ovog članka i videli u infografiku predstavljaju klasičan primer fake news-a, odnosno lažnih vesti.
Fake news su novinski tekstovi koji izgledaju kao pravi novinski tekstovi, ali im je cilj manipulisati i lažno informisati čitaoce. Takođe, lažnim vestima želi se privući pažnja čitaoca i generisati saobraćaj prema internet stranicama kako bi se ostvarila zarada od oglašavanja.
Kako se izboriti sa poplavom lažnih vesti?
Pitate se kako da prepoznate lažne vesti? Najbolje je koristiti zdrav razum. Ukoliko npr. vidite vest o navodnoj smrti poznate ličnosti i sl. i tu vest ne potvrde pouzdani mediji, očigledno je da se radi o click-bait vesti. U infografiku ispod možete pronaći jednostavno uputstvo koje vam može koristiti da lakše prepoznate lažne vesti i ne dozvolite da mediji manipulišu vama.
„Svi mediji postoje da bi ispunili naše živote veštačkim percepcijama i arbitrarnim vrednostima“ – Marshall McLuhan
„Ne prihvataj sve na tacni, pazi šta ti serviraju“ – Teodora Babić
Ovaj tekst kreirali su mladi iz Srbije, Hrvatske i Makedonije, učesnici omladinske razmene u okviru projekta “(Don’t) buy it!”. Projekat je sproveden uz finansijsku podršku Evropske komisije u okviru Erasmus+ programa, a podržan u okviru prvog nacionalnog poziva Tempus kancelarije u Srbiji.