vesti1subota, 16. jun, 19:00
Kulturni centar REX, Jevrejska 16, Beograd
Gde su bili sta su radili: BRAZIL JE...
Gost/domacin: Pedja Dragosavac

Brazil je, kako kaze jedna tamosnja reklama, dzin koji vise ne spava. Zemlja kontinentalnih razmera od blizu 200 miliona stanovnika danas je zvanicno sesta svetska ekonomija. U jeku "svetske ekonomske krize", dozivljava skok. Ne samo da je "kolonizovao" (kulturno, ekonomski, pa i politički) svoju nekadasnju imperiju, nego sada prvi put u istoriji razni Evropljani (Spanci, Portugalci, Italijani, Nemci i dr.) masovno dolaze u Brazil kao "gastarbajteri". Uprkos tome što je usao u "prvu ligu", nije pogresno konstatovati da je paradoks i dalje "kamen temeljac" Brazila. I dalje je to "zemlja kontrasta", kao sto je pre vise od pola veka pisao Roze Bastid (Roger Bastide). U stvari, mnogo je razlicitih Brazila - geografski, socijalno, klasno, kulturno. Iako je Brazil postao velika tema u Evropi, pored ostalog i zato što ce tamo biti odrzano Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i Olimpijada 2016. godine, u Srbiji se o Brazilu veoma malo zna, pogotovo iz prve ruke. U tom smislu, ideja izlaganja i prezentacije "Brazil za pocetnike" jeste da se o Brazilu govori "iz prve ruke", na osnovu iskustava sa sestomesečnog boravka, kao i da se kroz pricu o svakodnevnom zivotu, kulturi, ekonomiji, turizmu, ova velika i kompleksna zemlja priblizi nasoj sredini.

Nakon izlaganja sledi druzenje uz kajpirinje i brazilsku muziku.

Izlagac - Predrag Dragosavac, slobodni novinar iz Beograda. Od 2006. do puta u Brazil prosle godine uredjivao je i vodio radio-emisiju "Brazilska Corba". U Brazil je otisao da: "iz prve ruke vidi kako to tamo stvarno izgleda, da uci jezik, da putuje, da se srece s ljudima, da pise..."

Odlomak iz teksta "Između beleze i tristeze", koji je objavljen u magazinu "Status": "Svako putovanje ima predistoriju, svoje kako i zasto. Predistorija mog puta u Brazil je trajala i trajala. Ujna je zivela u Sao Paulu od sredine pedesetih do sredine sedamdesetih; ona nas je sve u porodici uvela u Novi svet - pricama, hranom, muzikom... Zahvaljujuci njoj, Brazil je uvek bio neki topli objekat aarkih boja koji se nalazi tu negde. Kad je pocela beskrajna jugoslovenska tragedija, postao je još blizi. Neki su isli u Kanadu, neki na Novi Zeland, moji su isli za Brazil. Rodjacka kolonija je rasla. Poziv je bio otvoren...

Ali, bilo je daleko, bilo je malo vremena i jos manje para. Predistorija se tu ne zavrsava. U Beogradu sam stvorio svoj licni Brazil. Sa Tjagom Silmanom iz Belo Orizontea i Andreom de Limom iz Rija vodio sam radio-emisiju Brazilska Corba. Pustali smo brazilsku muziku i ─ cavrljali o svemu i svacemu, svake subote, duze od pet godina. Postali smo bliski drugari, a ja sam neosetno zaronio u univerzum brazilske kulture. Brazil me je intrigirao i mimo radija i porodicno-drugarskih veza. Od kad je Jugoslavija raskomadana, kopkalo me je kako to da u Brazilu rasno-etnicka mistura (mesavina) radi, a na Balkanu navodno nije moguca. Ideju o kulturnom kanibalizmu bastinio sam kao svoju i pre nego sto sam uopste saznao za Kanibalisticki manifest Osvalda de Andradea (Andradeova osnovna teza bila je da snaga brazilske kulture lezi upravo u tome sto je kanibalizovala uticaje sa raznih strana i od njih stvarala novi kvalitet). U emisiji i svojoj glavi, stvorio sam jedan utopijski Brazil. Kad-tad morao sam da se suocim sa realnoscu. To se desilo kad sam napunio 40. Iz jeseni sam krenuo u prolece. Boingom Singapur Erlajnsa iz Barselone...