Kroz prozor Fabrika u okviru projekta Slobodna dramska akademija vas poziva na glumačku radionicu: “Narcis” sa Tiffany Ross!
Radionica je namenjena svima: glumcima, rediteljima, filozofima, plesačima i umetnicima uopšte.
Učešće na radionici se ne naplaćuje.
Vreme održavanja: 1.6.2013.-3.6.2013.
Mesto održavanja: Studio KPF, Venizelosova 42, Beograd
Više informacija o načinu prijavljivanja, projektu Slobodna dramska akademija i samoj radionici je dostupno na: http://sdak.krozprozorfabrika.com
Naziv radionice: Narcis
Vođa radionice: Tifani Džoj Ros (a.k.a Konstans A. Dan)
Principi: Svrha radionice je da stvori originalno delo pod nazivom “The Narcissist” (“Narcis”) kroz dramu koja nastaje iz specifičnosti kontrolisanog sukoba dve suprotstavljene sile. Radionica i završna predstava će se, kroz glumačku saradnju, baviti istraživanjem simbola samoljublja i velikodušne ljubavi, kao izvora drame.
Principi: Svrha radionice je da stvori originalno delo pod nazivom “The Narcissist” (“Narcis”) kroz dramu koja nastaje iz specifičnosti kontrolisanog sukoba dve suprotstavljene sile. Radionica i završna predstava će se, kroz glumačku saradnju, baviti istraživanjem simbola samoljublja i velikodušne ljubavi, kao izvora drame.
Sadržaj: Tifani Džoj Ros će voditi glumce kroz niz vežbi inspirisanih različitim tehnikama: Majsnerovom, Stanislavskog, Strazbergovom, Vilijamsonovom i drugim koje se bave emocionalnom specifičnošću. Ros će takođe koristiti sopstveno iskustvo profesionalnog glumca i reditelja kako bi usmerila rad glumaca koji će, kroz kratke improvizacije, pokušati da izgrade zaokruženu priču za svaki par.
Grupa će biti podeljena u parove i manje grupe. Od svakog para će se tražiti da izvede vežbu dok manja grupa glumaca menja prostor oko njih. Namera je da se prikaže kako se, dok se fokusiramo sami na sebe, svet oko nas menja. Bez našeg znanja, “Bezlični” upravljaju događajima.
Cilj i očekivani rezultat: Ovaj projekat nije samo glumačka radionica, već i istraživanje fenomena “kratkog pamćenja” u modernom društvu i opsesije samim sobom, kao načina da se izborimo sa navalom informacija kojoj smo izloženi. S jedne strane glumac, mikrokosmos koji simbolizuje univerzalno, se okreće sebi u pokušaju da dostigne savršenstvo i učini sebe “najboljim glumcem”, dok se sa druge strane glumac okreće od sebe pokušavajući da se u potpunosti posveti svom partneru. Ovaj veoma ljudski konflikt stvara dramu koja pokreće priču kako na modernoj pozornici, tako i van nje. Čak i kada se moderna osoba okrene sebi, kako bi izbegla uplitanje u spoljni svet, potreba za posvećivanjem čovečanstvu i dalje postoji. Završna predstava će izraziti frustraciju stvorenu ovim “povlačenjem konopca” i pokušaće da pronađe balans.
