Nekako sam pocela da gubim volju ali i motivaciju za ucenjem

0
SHARE

Pitanje:

Imam 23 godine i student sam ekonomskog fakulteta. Do sad sam davala sve ispite u roku, ali pocetkom ove godine usledio je zastoj i ne mogu da dam ni jedan ispit. Nekako sam pocela da gubim volju ali i motivaciju za ucenjem. Moj otac je ostao bez posla i trenutno im je jako tesko finansijski, pogotovu sto ja studiram van rodnog grada ( potrebno je platiti stanarinu, troskove). Uvek mi govore da ne brinem i da mi je ostalo jos malo, izguracemo, kazu. Ali ja ne mogu da ucim, nemam volje i samo mislim na to kako sam im teret. Zivim sama, a u toku studiranja sam izgubila svo drustvo (neki su napustili studije, neki se odlucili za brak), a tesko mogu da sklopim neko novo poznanstvo. U zadnjih godinu dana gotovo nigde i ne izlazim. Imam decka, koji nije iz istog grada pa se i sa njim vidjam 2 puta mesecno najvise, a u medjuvremenu se samo svadjamo preko telefona. Ne znam sta mi se desava, ne mogu da prepoznam sebe, bezvoljna, uplakana ceo dan. Cini mi se da ne postoji stvar koja bi me usrecila. Pokusala sam da nadjem neki posao, kako bih sebi mogla da obezbedim bar placenu clanarinu u nekom fitnes klubu (mozda bi me to pokrenulo), ali nista. Hocu da zavrsim studiranje i hocu da budem ona stara, ali mi se to trenutno cini kao nemoguca misija.

Odgovor:

Poštovana Ankice, razumeo sam da si se ophrvala sa nekoliko problema, i da oni svi zajedno trenutno izgledaju nerešivi. Možda to i jesu ako gajiš ideju da se svi reše idealno i odmah. Mislim da je za početak mudro da razdvojiš stvari koje možeš da promeniš od onih koje ne možeš da promeniš. Onda da od ovih drugih, za sada odustaneš, da na njih ne misliš, da im kažeš „Ja vam ne mogu ništa, za sada zbogom, neću se baviti vama, dragi problemi“. A onda da „se baciš“ na rešavanje ovih iz prve grupe – „rešivi“. Ja bih rekao da su to dva problema, jedan je studiranje a drugi veza. Što se veze tiče, daj sebi iskren i hrabar odgovor na pitanje da li tebi veza takva kakvu je opisuješ treba, šta ona tebi znači, možeš li bez nje, šta će tebi doneti njen nastavak, a šta varijanta da je raskineš. Takođe možeš sebi i da zadaš jedan razuman rok, od recimo dva meseca, u kome ćeš rešiti problem svoje veze, ili tako što ćeš je „doterati“ tako da ti njome budeš zadovoljna, da te ona hrani, da te ispunjava podrškom i zadovoljstvom, ili pak tako što ćeš je prekinuti, i time dati sebi šansu za neku novu, kvalitetniju, sa više ispunjenja a manje frustracija. Drugi problem, koji je takođe, siguran sam u tvojoj odgovornosti, je studiranje. Znači, plan studiranja, plan davanja ispita, korak po korak, šta koliko i kako učiš tokom svakog dana, šta isključuješ kao spoljnje ometače motivacije i koncentracije, kako sebe sitno nagrađuješ nakon dobro sprovedenog dnevnog i nedeljnog plana učenja, naravno dnevni plan treba da sadrži i vreme za odmor, obroke, rekreaciju, kulturne aktivnosti. Treća stvar su druženja, pretpostavljam da se kontakti i veze i sa onima koji su napustili studije, ušli u brak i drugo, mogu obnoviti, ojačati, bar u nekom obimu. Inače, ako respoloženje mnogo padne i dugo traje bezvoljnost i neefikasnost u tvojim životnim aktivnostima, obrati se psihijatru (prvo lekaru opšte prakse po uput), on će imati rešenje za popravljanje raspoloženja. I na kraju, šta znači to da „hoćeš da budeš ona stara“? Nema vraćanja u nazad, nemoguće je biti „onaj stari“, živi se dalje, dolaze nova iskustva, koja menjaju čoveka, neki valjani cilj koji ja predlažem je da postepeno postaješ „neka nova Sandra“, bolja, sa većim iskustvima, sa više mudrosti, sa više slobode, odlučnosti i znanja, nego pre. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.