Jako sam ljubomorna i to jako lose utice na njega

0
SHARE

pitanje    :    
Imam ljubavni problem. Imam decka vec vise od godinu dana i jako mi je stalo do njega, medjutim veza nam je duze vreme u krizi. Jako sam ljubomorna i to jako lose utice na njega. Vidim da mu nije prijatno sa mnom, jer uvek mora da mi se pravda i daje odgovore na moja mnoga pitanja tipa: gde je, sta radi itd. Kaze mi da ga gusim, da me voli, ali da mu treba prostora. Zbog svega toga osecam se jako lose: lose spavam, nemam apetit i stalno mi se place, ne mogu da se skoncentrisem na ucenje, a inace sam odlican student. Najveci problem je strah koji se cesto javlja u meni, za koji ne znam odakle tacno potice, ali je jak i nekad se pretvara u paniku, dodje mi da negde odem, ali onda shvatim da ustvari bezim od sebe. Koliko god da mi on pokazuje da me voli, ja ne mogu da osetim njegovu ljubav, uvek sumnjam i mislim da me ne voli. Inace, nikad nisam podnosila samocu i kada je sve ostalo u redu, tako da se sve nekako svodi na to da imam problem sa sobom, kao da sebe ne volim, ali ne znam zasto. Htela bih da resim taj problem sa sobom, da bih mogla da budem bolja i prema njemu i da ga ne izgubim. Unapred hvala

odgovor:
Poštovana Ana, iz tvog pisma, stičem utisak da si osoba koja je u svom razvoju ostala gladna ljubavi i koja je shodno tome stalno u strahu da će biti razočarana, ponižena i ostavljena. Osećanje snažne ljubomore i propratna ponašanja koja opisuješ i koja opterećuju vašu vezu (i tvog dečka) shodno tome, može da predstavlja izraz tvog očekivanja da ćeš to razočaranje, poniženje i ostavljanje sirugno ponovo doživeti, a tim proverama i ispitivanjima pokušavaš da to razočaranje predvidiš i na neki način ga kontrolišeš. U vezi sa svim ovime, strah koji počinješ da osećaš, može da predstavlja strah da ćeš biti napuštena, tj. da će ti se ponovo dogoditi neka emocionalna trauma (na primer neko bolno napuštanje) koje si svojevremeno doživela (bilo da se to nešto realno dogodilo bilo da si ti to doživela kao bolno odvajanje). A kako to i pišeš u svom pismu, samoću nikad nisi podnosila, a ja bih dodao da je za tebe napuštanje od strane bliske ili voljene osobe jednako katastrofi. Rešenje ovog tvog problema leži u prihvatanju neizvesnosti življenja i bliskih emotivnih veza, kao i u prihvatanju mogućnosti da budeš sama, i razvoju uverenja da biti sam ne samo da nije nikakva katastrofa, već da je to jedno sasvim OK stanje. Sa ovakvim uverenjima i tolerancijom neizvesnosti, moći ćeš da opuštenije i sa više zadovoljstva neguješ svoju emotivnu vezu, sa manje straha i tenzične ljubomore. Naravno, čovek nikada nije potpuno sam, i ako u nekom periodu nema emotivnog partnera, tu su prijatelji, drugovi, rođaci, kolege, tu su knjige, filmovi, koncerti, sport, rekreacija, za zaposlene i radno mesto, za religiozne – i Crkva, molitva i dr. Sve su to spoljnji izvori podrške koji nam omogućavaju da lakše prebrodimo svoje patnje, postižemo doživljaj veće unutrašnje punoće i ostvarujemo veći unutrašnji mir i spokoj. Jedan od spoljnjih izvora podrške je i psihološko savetovanje, i ono ti može pomoći da istražiš i iživiš traumatske doživljaje iz svoje prošlosti kao i sa njima povezana akutelna uverenja i očekivanja kojima sabotiraš svoju vezu i svoj mir i spokoj. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.