Plasim se samog sebe, ne osecam zadovoljstvo, postao sam nimfoman od uspeha

0
SHARE

pitanje    :    
Ne znam sta se desava sa mnom, ne mogu da se kontrolisem u odredjenim situacijama, i ne prepoznajem uopste starog mene. Pre jedno 4 meseca sve je bilo u redu, normalno sam ispunjavao sve silne obaveze, stizao sve da odradim, a pritom da imam dobar odnos sa ljudima. Delujem na vise mesta, najvise u jednoj neformalnoj, poceo sam da budem i licno angazovan, imao dosta javnih nastupa, po televiziji, uzivo i na pozornici. Od tada moj odnos sa ljudima se promenio, stalno sam dobijao nova zaduzenja, nove obaveze, koje su bile obostrane i veoma primamljive, nastavljao sam sa radom, imao sam stalno potrebu da se isticem i da se dokazujem, davao sam 100 posto sebe, zrtvovao se zbog (sada) nebitnih stvari…kada sam se okrenuo i stao malo, video sam milion kritika, prica iza ledja, verbalnih napada, cak sam i sam ulazio, sinoc sam se toliko zbog jednog verbalnog napada iznervirao da sam poceo ceoda drhtim, nikada, nikada mi leva ruka u zivotu nije vise drhtala. Ionako sam mrsav, igubio sam nekoliko kila, zdravstveno stanje mi je mnogo lose. Skroznaskroz sam izgubio kontrolu, treba mi malo da eksplodiram i da sve oteram, gubim postovanje prema dragim osobama, retki su ovi momenti u kojima sam zapravo ja, onaj stari ja. Plasim se samog sebe, ne osecam zadovoljstvo, postao sam nimfoman od uspeha, tezim vise i vise, mnogo se nerviram, ako nije nesto kako treba odmah osetim uzbudjenje, ne mogu posle ceo dan da jedem. Danas sam dao sebi dan, malo sam se osecao bolje, evo sad upravo tresem koleno i ne znam sta da radim. Mnogo bi mi pomogao vas odgovor i vase tumacenje. Izgubio sam karakter, izgubio sam sve, promene vrednosti u mom sistemu su se okrenule naopacke, iz krajnosti u krajnost. Svestan sam da sam svojim ponasanjem napravio sve ovo, pokusavao sam pravdu da izvlacim i u nemogucim situacijama, cak me je prijateljica napala, jer sam bio pun informacija o odredjenom delu, sto sam bio sprman i odusevljen delom, sto sam ja stalno imao neko misljnje i stalno donosio zakljuck, ne znam vise da li je problem sa mnom ili sa drugim osobama, ne svim, ali ponekim, prosto moj sistem vrednosti je nestao. Obracaju mi se ljudi da ih ne primecujem na ulici, da prolazim pored njih, kazu mi da im se ne pitam kao ranije, nema osmeha, ne znam ili mi nista nije smesno, izgubljen sam…jedan ja-drugi ja-treci ja…10 ja…hocu onog starog jednog ja. Imam puno obaveza, i ranije sam ih imao, ali prosto sa uzivanjem sam sve to obavljao, prvise sam pod pritiskom i pod ocekivanjima, ta ocekivanja su izuzetno velika, odredjeni ljudi ocekuju puno, cak sam i ja poceo da ocekujem od sebe. Ne znam, kako vise da se ponasam, ne vidim sebe, ne vidim svoj zivot. Vecina onih koji su mi bili dobri prijatelji su otisli od mene, pokusam nekad skroz iz dobre namare, da uradim nesto, skroz izadje drugacije, skroz mi okrenu reci i uzimaju ih iz konteksta, da li izvrasavam samounistenje , unistenje prijatelja ili oni mene unistavaju…ne znam u kojem pravcu da razmisljam. Mnogo sam bio srecniji!

odgovor:

Poštovani Milose, iz tvog pisma razumeo sam da si inteligentna, obrazovana i ambiciozna mlada osoba, sa visokim kapacitetima za karijeru, međuljudske odnose i uspeh u poslu i privatnom životu. Istovremeno sam razumeo i da si od kako si ušao u određene poslove i postigao određene uspehe i sam sebi podigao aspiracije i kriterijume, počeo i da se suočavaš sa negativnim stranama tog istog procesa, a to su (to takođe ti pišeš) stres, doživljaj da se tvoja ličnost promenila, povremeni talasi povišene anksioznosti, povremena konfuznost u profesionalnim i privatnim situacijama, povremeno impulsivno reagovanje. Mislim da je osnovno pitanje šta ti želiš za sebe, sada i u neposrednoj budućnosti? Da li želiš da nastaviš putem kojim si pošao, da li želiš da promeniš put, da li želiš da promeniš način kretanja postojećim putem? Kada daš sebi odgovore na ova pitanja, dalja važna pitanja su kako to što si izabrao želiš da ostvaruješ. Veoma su važna i pitanja na koji način ti učestvuješ u stvaranju i održavanju problema koje iznosiš? Na primer, izneo si da je tvoj rad bio izložen kritici. Ti si na tu činjenicu reagovao sa visokim uznemirenjem. To ukazuje na mogućnost da si sebi postavio rigidnu ambiciju da moraš da ostaviš savršen utisak i da od drugih dobijaš samo hvale. Uobičajena je stvar u životu i radu da naše ponašanje povremeno kritikuju, sa „pravim razlogom“ ili bez njega, svejedno. Mi odlučujemo kako ćemo na to reagovati, a ta naša odluka zavisi od prethodne odluke a to je šta ćemo očekivati od sebe i drugih, kao i koliko ćemo rigidno odnosno fleksibilno postaviti svoja očekivanja. Neko je unapred spreman da bude izložen (osnovanoj ili neosnovanoj) kritici, smatra da će se to svakako događati, da u tome nema ničeg naročito lošeg, i kada dođe do te situacije, on sebe ne uznemirava naročito, u stanju je da racionalno i bez većeg utroška energije reaguje na tu situaciju i da neozleđen nastavi dalje svoj profesionalni i privatni život. Ovo je dakle jedan primer, kako mi odlučujemo o svojim očekivanjima i kriterijumima, da bismo onda odlučivali o svojim reakcijama kao i o tome hoće li određeni događaji za nas lično biti stresni ili ne. Situacij (široj životnoj i radnoj, kao i pojedinim posebnim situacijama) neadekvatno (previsoko, nerealno, rigidno) lično postavljena očekivanja i kriterijumi, nužno vode čestim stresovima, a nagomilavanje ovih do određenih kriznih stanja (napetosti, tenzije, problema sa koncentracijom, pamćenjem, impulsivnošću, spavanjem, raspoloženjem, a to se onda odražava i na druge životne sfere kao što su međuljudski dnosi, privatnost). To bi bilo što se tiče nekog korenitijeg suočavanja sa problemom u kome si se zaglavio. Kratkoročno, može pomoći rekreacija u prirodi, druženje sa osobama koje nisu iz konteksta koji ti doživljavaš kao problematičan, čitanje romana, odlazak na koncert, slušanje muzike, pisanje intimnog dnevnika (važne misli i osećanja), uredna ishrana i spavanje. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.