„Diplomu u džep – put pod noge”

0
SHARE

ikona_edukacija.gifAkademci više putuju, smanjen broj onih koji žele da zauvek napuste Srbiju. – Zadovoljni udžbenicima, ali ne i radom studentskih službi. – Najpopularniji DS i SRS. „Diplomu u džep – put pod noge”, deviza je koje se i dalje pridržava većina mladih sa Beogradskog univerziteta, pokazuje najnovije istraživanje Marketing radionice, neprofitne studentske organizacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U istraživanju koje je sprovedeno tokom aprila ove godine i u kojem je učestvovalo 1.200 akademaca sa raznih fakulteta, 33 odsto ispitanika je odgovorilo da po dobijanju diplome želi da napusti Srbiju. Da nekog pomaka ipak ima, pokazuje i to što je ovaj procenat u prošlogodišnjem istraživanju bio 54 odsto. Za ostanak „na rodnoj grudi” bilo je 25 odsto ispitanika, naspram 15 procenata iz 2006. godine. Neodlučnih je lane bilo nešto više od 30 odsto, a ove godine – 42 procenta.

A koji su to razlozi zbog kojih bi mladi napustili zemlju? Ispitanici su na prvo mesto izdvojili nizak životni standard (28 odsto), zatim dalje školovanje (21), besperspektivnost (15) i nesiguran život (13), ali i nezaposlenost (12) i političke razloge (osam procenata)…

A kada je reč o politici, prema ovim rezultatima, mladi imaju najviše poverenja u DS (skok sa 16 odsto prošle godine na 30 procenata u 2007.), zatim u SRS (skok sa 10 na 13 odsto), dok su izjednačeni LDP (skok sa 4,5 na 11 procenata) i DSS-NS (skok sa šest na 11). Ove godine je 25 odsto akademaca odgovorilo da nema poverenja ni u jednu partiju na našoj političkoj sceni, dok je lane taj procenat bio iznad 50.

Takođe, više od polovine akademaca smatra da bi Srbija ulaskom u EU više dobila nego izgubila, dok 40 odsto njih smatra da će Kosovo biti nezavisno, ali pod međunarodnim protektoratom. Zanimljivo je da je u odnosu na prošlogodišnje istraživanje smanjen broj onih koji vide nezavisnost kao opciju u budućnosti (52 procenta lane), a da se duplirao broj onih koji veruju u Kosmet kao sastavni deo Srbije sa širokom autonomijom (devet odsto 2006. godine).

Deo istraživanja odnosio se i na uslove školovanja na našim fakultetima. Čak 84 odsto ispitanika smatra da se novac prikupljen od školarina ne koristi dovoljno za poboljšanje uslova studiranja, dok je za izjednačavanje zvanja diplomirani i master 60 procenata akademaca. Studentska očekivanja ispunjena su kada su u pitanju udžbenici (prosečna ocena 3,62), profesori i predavanja. Nešto su lošije ocenjeni nastavni programi (trojka), dok su akademci najmanje zadovoljni funkcionisanjem studentskih službi (prosečna ocena 2,55).

Samo 12 odsto ispitanika ima člansku knjižicu neke od studentskih organizacija, dok 39 odsto akademaca nije upoznato sa aktivnostima svojih organizacija.

Upitani „koji su faktori danas u Srbiji presudni prilikom zapošljavanja”, većina studenata Beogradskog univerziteta je odgovorila – veza. Na drugom mestu su, po njihovom mišljenju, „lične sposobnosti”, zatim sledi „preporuka”, a najmanje njih odgovara da je prilikom zapošljavanja presudna – diploma.

Za konkretan primer korupcije na svom fakultetu zna 24 odsto studenata, ali 65 procenata akademaca to ipak ne bi prijavilo nadležnim organima. Oko devet odsto njih je priznalo da bi tu informaciju iskoristilo na određeni način.

Na pitanje koje su prednosti privatnih u odnosu na državne fakultete, 29 odsto ispitanika je odgovorilo – bolji uslovi studiranja, 15 procenata – više praktičnog znanja, 22 odsto – nešto drugo, dok 34 odsto njih tvrdi da prednosti ne postoje.

Zanimljivi podaci dobijeni su i na pitanje „koliko ste puta do sada bili u inostranstvu, ne računajući zemlje bivše SFRJ”. Akcije brojnih nevladinih organizacija i ambasada, tipa „upoznajmo Evropu”, očigledno su urodile plodom, jer je 52 odsto ispitanika do tri puta prešlo granicu, a više od tri puta – 37 procenata. Pasoš nije upotrebilo samo 11 odsto akademaca.

Kada je reč o slobodnom vremenu, kulturno-istorijske znamenitosti u Srbiji ne posećuje 22 odsto mladih. Oni najčešće gledaju B92, RTS i Pink, dok su najčitanije dnevne novine, po odgovorima akademaca, „24 časa”, „Blic”, „Večernje novosti” i „Politika”. Studenti najčešće idu u bioskop (41 odsto) i na koncerte (29 procenata), a nešto slabije u pozorište (20 odsto) i na izložbe (šest procenata). Najvažniji faktor prilikom odluke da li će posetiti neki kulturni događaj jeste – cena ulaznica.

Kondom nikada ne koristi 13 odsto studenata, dok je 26 procenata priznalo da je koristilo ili koristi neko od narkotičkih sredstava.
Srpski brend, po mišljenju mladih, na prvom mestu bi trebalo da bude Egzit festival, zatim Sabor trubača u Guči, slede „plazma keks”, kajmak, i rakija (šljivovica), a na listi su još i sarma, čvarci i malina.

S. Dimitrijević

(Preuzeto iz Politike 01.06.2007.)