Irski sistem spas za srpsko obrazovanje

0
SHARE

 Ulaganje u mlade ljude, besplatno školovanje za sve, razvijanje konkurentnosti, otvorenost obrazovnih ustanova i merljivost znanja, to je ono što nedostaje našem obrazovnom sistemu danas, a što podrazumeva irski model obrazovanja koji je doveo do privrednog čuda u ovoj zemlji – kaže za „Blic nedelje“ Refik Šećibović, profesor na Univerzitetu „Singidunum“ i bivši pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje u vladi Kad su Irci pre tridesetak godina krenuli u reformu obrazovanja, bili su u gorem položaju od Srbije. Irska je danas prvi izvoznik kompjutera. Ona je šesta država u svetu po nacionalnom dohotku i jedna od 11 najkonkurentnijih zemalja sveta. Postigli su to samo time što su na vreme shvatili da je ulaganje u obrazovanje budućnost.

– Ulaganje u ljude je bio prioritet njihovog razvoja. Kod nas je nastavnik u fokusu obrazovanja, a kod njih je to student, učenik. Napravili su jedan otvoren sistem u kom je uspostavljena odlična saradnja lokalne zajednice, tržišta rada, preduzetnika, roditelja. Svakom učeniku i studentu omogućeno je kvalitetno besplatno obrazovanje, a fokusirali su se na one kadrove koje traži industrija. Po završetku školovanja mladim Ircima je pružena mogućnost brzog zapošljavanja – dodaje Šećibović.

Zahvaljujući tome što su Irci imali obrazovanu radnu snagu, privukli su strani kapital, tako da su velike kompanije otvorile predstavništva u njihovoj zemlji. Zbog toga je u poslednjih desetak godina mnogo manje ljudi emigrira iz Irske.

Drugi ključ irskog uspeha je fleksibilno obrazovanje za fleksibilno tržište rada, tako da se svakim promenama na tržištu Irci brzo prilagode. Ono što takođe fali našem obrazovnom sistemu, a što su Irci i te kako forsirali, to je više opšteg obrazovanja. Sa stanovišta privrede bolje je da 50 odsto mladih završava gimnaziju nego stručnu školu, jer je lakše njih prekvalifikovati.

Uvođenje besplatnog školovanja za sve dovelo je do toga da Irci imaju 900.000 studenata, a Srbija koja ima mnogo više stanovnika tek 200.000. Kritičari će reći da masovnost nosi sa sobom i loš kvalitet. I na to su mislili. Obrazuju studente različitih nivoa, odnosno one koji će se baviti naukom i one koji će se baviti praktičnim poslom.

Naš sagovornik kaže da ono što nedostaje našem sistemu, a Irci su primenili – to je da u telima za akreditaciju fakulteta sede nezavisni eksperti.

Proučavanjem irskog modela obrazovanja bavio se i Miloljub Albijanić, visoki funkcioner G17 plus i od pre tri dana prvi čovek Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.

– Ono što kod nas još ne postoji, a to je dogovor na državnom nivou da se osnaži ulaganje u obrazovanje. Taj dogovor mora da traje duže od mandata jedne vlade. Danas je u Srbiji najviše nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom, što znači da školujemo zanimanja koja nisu potrebna tržištu rada. Šta su Irci uradili? Napravili su partnerstvo s industrijom i privredom, što znači da čim završe školu stupaju na posao i već su dobro obučeni da obavljaju tu vrstu posla jer su već imali praksu u tim kompanijama – kaže Albijanić.

Naš najveći problem je, kažu poznavaoci reformi u Irskoj, što se niko ozbiljno ne bavi obrazovnim sistemom. Albijanić kaže da se u Srbiji što pre mora uraditi klasifikacija zanimanja, koja mora biti usklađena s evropskom. Naravno, u okviru takve klasifikacije treba pronaći koja zanimanja su potrebna na tržištu rada i te profile otvarati u školama. To je način da se škola približi privredi.

– Osim toga moramo ozbiljno da se pozabavimo prekvalifikacijom i obrazovanjem odraslih. Zatim ovde mora da se poveća računarska pismenost kako učenika i studenata, tako i ljudi koji već rade. Danas se prelazi na razne oblike elektronskog poslovanja, učenja na daljinu. Ništa manje nije važno ni učenje stranih jezika. Bez toga nema dobre komunikacije i razmene dostignuća u poslovanju – zaključuje Albijanić.


Jeftin i neefikasan sistem

– Najefikasniji obrazovni sistem dobili bismo kada država više ne bi finansirala univerzitete, već studente. Svakom studentu po upisu na fakultet dodeli se vaučer od 30.000 evra, koliko je procenjeno da košta visoko obrazovanje. Ovo jeste najskuplji, ali je i najefikasniji sistem. Zatim u svakom odeljenju u srednjoj školi ne treba da bude 30 učenika, kao do sada, već 24, a u osnovnim školama 16. To jeste skupo, ali je mnogo skuplje kada imamo 50 odsto populacije koja nije osposobljena za rad – kaže Šećibović.

Izvor: Blic