Da li studije predstavljaju pripremu za budući posao?

0
SHARE

 Kratak odgovor na pitanje iz naslova je: Kako za koga…
Aktuelna dešavanja na polju poslovanja i situacija na tržištu rada govori o tome da postoji veliki nesklad između onoga šta su potrebe privrede, i znanja koja se generalno dobijaju putem formalnog obrazovanja (osnovna i srednja škola, visoke škole, fakulteti).  Sa druge strane, doba tranzicije je dovelo do nesklada između onoga što je generalna predstava roditelja (koji su živeli u doba sigurnih zaposlenja i plata) o tome šta je svrha studija i zašto studirati, u odnosu na to da sada živimo u vremenu upotrebe primenljivih znanja u poslu.

Ako može "leba bez motike", letargija i lenjost?

U Srbiji odavno važi osnovno pravilo iz oblasti poslovanja koje je zasnovano na upotrebljivim znanjima za obavljanje konkretnih poslova, koje ukratko glasi: "Ako znaš posao koji se traži, veoma lako ćeš doći u situaciju da radiš". Naravno, sadašnji i budući radnici moraju biti aktivni u traženju posla, i moraju imati primenljiva znanja u poslovima koji se traže.

Sa druge strane, malo se priča o onima koji jednostavno ne žele da rade, ne žele da se prekvalifikuju, iako imaju diplome iz oblasti koje nisu više aktuelne na tržištu rada.

Značajan broj sadašnjih studenata visokih i viših škola ne studira zbog toga da bi nešto naučio, već da bi dobio diplomu (zaostavština vremena koja više ne postoje), ili da jednostavno ne bi morao da radi (lakše je studirati nego raditi).

Najveći problem savremenog domaćeg tržišta rada je značajan broj osoba koji želi da radi za visoke plate, koje nikako nisu u skladu sa prikazanim znanjem i iskustvom, kao i oni pojedinci koji nemaju radne navike iako imaju dovoljna znanja za obavljanje svojih poslova.

Primer iz prakse: Savremene osnovne studije iz oblasti elektronskog poslovanja

Smer za e-poslovanje (www.eposlovanje.org) Visoke škole za elektrotehniku i računarstvo strukovnih studija iz Beograda (bivši VETŠ) postoji od 2003. godine. Ove studije su orijentisane na primenjljiva znanja iz određenog broja aktuelnih oblasti koje pokrivaju poslovanje na Internetu. Program studija iz e-poslovanja je napravljen na takav način da su studenti u mogućnosti usvajanja znanja koja su primenljiva u malim i srednjim preduzecima, kao i u uslužnim delatnostima (što čini preko 70 odsto svih firmi u razvijenim ekonomijama).

Elektronsko poslovanje

Četvrtog aprila ove godine, na Dan studenata Beogradskog univerziteta, organizovana je promocija diplomaca VETŠ, koji su diplomirali u periodu 1. april 2007. – mart 2008., i tom prilikom je promovisano 30 diplomaca prvog stepena strukovnih studija iz elektronskog poslovanja – Bechelor Apply. Preko 60 odsto promovisanih diplomaca je u tom periodu bilo zaposleno, što bi trebalo da bude dobar rezultat, obzirom na činjenicu da kod nas veoma mali broj završenih studenata nalazi posao u prvoj godini nakon završetka studija.

Pre izvesnog vremena, na lokalnoj e-mail listi smera za e-poslovanje (EPO smer) pokrenuta je veoma kvalitetna diskusija bivših i sadašnjih studenata na temu mogućnosti zapošljavanja sa završenim osnovnim strukovnim studijama iz e-poslovanja. U nastavku su predstavljeni
neki od interesantnih zaključaka ove diskusije:

– Marko Beleuca – Diplomci EPO smera se zaista bave različitim poslovima (bankarski sektor, IT firme, Internet tehnologije, beze podataka, e-poslovanje, klasičan marketing…), ali to prvenstveno zavisi od ličnih afiniteta svakog pojedinca. Na studijama EPO smera postoji
mogućnost odabira predmeta koje će student pratiti tokom studija i već na osnovu toga trebalo bi da se formira neka buduća uloga kojom će se diplomac baviti u privrednom sistemu.

– Vladimir Mitrović – Ja kolko se sećam, dobar deo studenata iz moje generacije i oni malo stariji, su radili još za vreme školovanja. Mnogo je faktora koji utiču na to kako će ko da se probije u životu. Jedno znam, veza i vezica nema, to ne priznajem za izgovor, jer stvarno neznam nikog iz svoje okoline ko je na takav način dobio posao.

– Vladimir Banović – Privatizacija je učinila svoje. Privatnici neće da izigravaju socijalnu ustanovu za ljude koji ništa ne znaju da rade i ne mogu da nađu posao. Mogu da zaposle koga hoće i bez konkursa, a na prvom mestu hoće ljude koji znaju da rade i ne gube previše vremena na nebitna pitanja. To što isti privatnici žele da plate što manje, to je drugo pitanje, mada se i tu stanje polako popravlja. Državne institucije, čast retkim izuzecima, uglavnom zapošljavaju preko veze ili po partijskoj osnovi. Ako ova zemlja želi bilo kakav napredak država će polako izlaziti iz mnogih poslova pa će se isti privatizovati (NIS, EPS, Telekom i sl.). I tada će biti veza i vezica ali daleko, daleko manje nego što je to sada slučaj.

– Gojković Miroslav – Da li ste pokušali da iskoristite znanje i prijatelje koje ste stekli da pokrenete neki zajednički posao? Ako je zapelo kod zaposlenja, probajte nešto svoje.

Izvor: Poslovni Magazin