Đaci ne čitaju knjige

0
SHARE

 U dva maturska odeljenja Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju sprovedena je anketa na pitanje da li i koliko učenici čitaju. Najviše odgovora je bilo tipa: "Veoma slabo čitam, u stvari skoro nikako", "Ne volim da čitam", "Veoma malo vremena izdvajam za čitanje knjiga", "Od septembra sam pročitala samo dve knjige".

Učenici sada otvoreno i bez trunke griže savesti priznaju da im nije puno stalo do čitanja knjiga i kulture uopšte pa je zato veoma mali broj onih koji bi radije otišli u pozorište ili bioskop nego u kafić, odnosno diskoteku. Čak se i ekskurzije biraju prema tome da li u određenom mestu postoji dobar provod u diskoteci, nego da li će se usput videti značajni i zanimljivi kulturno-istorijski spomenici.
Doduše, među pribojskim srednjoškolcima ima i onih koji čitaju i to su učenici uglavnom učenici ekonomskog smera, pa je u pomenutoj anketi bilo i ovakvih odgovora: "Često čitam i ne biram štivo", "Čitajući razvijam maštu i obogaćujem rečnik", "Volim da čitam knjige, ove godine mi se svideo roman 'Derviš i smrt'", "Čitam i nove knjige Orhana Pamuka, Dragana Velikića, jednostavno uživam u čitanju".
Radmila Ibragić, profesor književnosti u Mašinsko-elektrotehničkoj školi, kaže da je sve izraženiji problem nečitanja književnih dela.
– Postoji prilično veliki broj učenika koji prozna dela uopšte ne čita (mrzi ih, ne zanima ih, dosadno im je, to njima neće trebati). Nešto manji broj učenika čita što mora (zbog ocene i bez želje da delo razume ili samostalno tumači i vrednuje), a postoje oni učenici koji pročitaju sve obavezne knjige, učestvuju u raspravi, sudeluju u vannastavnim aktivnostima. Malo je onih koji čitaju dela naše i svetske književnosti i dela iz različitih oblasti (bogaćenje znanja, širenje kulturnih vidika, ispunjavanje slobodnog vremena, bogaćenje rečnika, traganje za podsticajima).
Čitanost je, prema njenim rečima, najveća u odeljenjima ekonomskog smera, a znatno je manja u odeljenjima mašinskog ili elektrotehničkog smera u svim godinama. Kada je reč o procentima, 30 odsto učenika uopšte ne čita, 20 odsto je pročitalo od jedne do tri knjige, 15 odsto sve knjige obavezne po programu, a tek 10 odsto učenika je čitalo i obaveznu i drugu literaturu.
Često se postavlja pitanje šta škola može da uradi u postojećim okolnostima da đaci kvalitetnije provode svoje slobodno vreme i shvate blagodeti kulture. Doduše, valja napomenuti i to da u Priboju u poslednje dve-tri godine nije gostovao niko od značajnijih književnih imena, dobre izložbe i pozorišne predstave su retkost.
Pedagog pribojske škole Biljana Milinković kaže da su učenici trenutno više orijentisani ka nečemu što je laka zabava, a ne nekim obrazovnim sadržajima, tako da bi se morala napraviti državna strategija koja bi pomogla da se mladi vrate na vrednosti kao što su knjiga, pozorište, bioskop.

Izvor:Blic