Autobusi van tezgi

0
SHARE

 Nikola Putnik, profesor u penziji Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, oštro kritikuje ideju o preseljenju Autobuske stanice „Beograd” na mesto sadašnje buvlje pijace. – Totalna glupost, totalna glupost – uzviknuo je, gotovo uzbuđeno, doktor Nikola Putnik,profesor beogradskog Saobraćajnog fakulteta u penziji

na pitanje novinara šta misli o preseljenju Autobuske stanice „Beograd” na mesto sadašnjeg „buvljaka” u Novom Beogradu.

Profesor će svoju tvrdnju potkrepiti činjenicama koje je objavio u „Studiji o povoljnostima postojeće lokacije autobuske stanice sa gledišta korisnika” koju je sačinio sa koleginicom profesorom dr Nadom Milosavljević pre donošenja Generalnog urbanističkog plana Beograda 2003. godine.

U Studiji piše da se 77 odsto ljudi koji dolaze na stanicu kreće dalje ka desnoj obali Save. Da 18 odsto dolazećih gostiju nastavlja pešice ka centru grada; da 80 procenata dolazećih autobusa u Beograd stiže iz niškog, avalskog, dunavskog, obrenovačkog, smederevskog pravca; da je zaposlenost u Novom Beogradu u velikom porastu, što rezultuje već postojećim saobraćajnim haosom; da novi most na špicu Ade, kada bude i ako bude izgrađen, treba da posluži kao obilaznica za tranzitni saobraćaj, a ne da bude u funkciji gradskog prevoza…

Tako bi profesor Putnik mogao dalje da nabraja 101 razlog i opravda prvu rečenicu s početka ovog teksta.

Valja podsetiti da je sličnu studiju još šezdesetih godina prošlog veka izradio stručni tim profesora sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu posle obilaska mnogih gradova u svetu.

Koristeći njihova iskustva prilagođena našim geografskim podnebljem, tim eksperata sa profesorom Kabiljom predložio je, a tadašnji gradski oci prihvatili bez dvoumljenja, izradu projekta autobuske stanice na Autokomandi, tik pored autoputa. Arhitekte su sačinile projekat i sve je nagoveštavalo skidanje sa dnevnog reda jedan od gorućih gradskih problema – selidbu Autobuske stanice iz centra grada. Ali, ne lezi vraže, po usvajanju GUP-a 2003. godine taj plan je, bog sveti zna zašto, izmenjen i sve želje kao i veliki utrošeni novac pali su u vodu.

Niko nije tada ni objasnio, a kamoli odgovarao nekome zašto je to tako učinjeno, da bi javnost nekoliko godina kasnije saznala da je to zemljište prodato „Delti” za 16 miliona evra.
Kao što ni danas nema odgovora na pitanje zašto gradski oci od 2000. godine nikada nisu pitali nadležne ljude iz Beogradske autobuske stanice šta misle o budućnosti autobuskog pristaništa. I ne samo to što nisu pitali, već nikada nisu ni odgovorili na njihovu ponudu da izrade studiju kojom bi bili obuhvaćeni interesi grada, prevoznika i građana i, shodno tome, nađeno najbolje rešenje.

Arhitekta Branko Bojović taj problem vidi višeslojno. Reći će da je naš specijalitet provizorijum na sve strane, pa i to pitanje Autobuske stanice. Ne mogu se – objašnjava Bojović – rešavati ta krupna gradska pitanja na parče. Kako dođe koja vlast, smisli nešto, nađe poslušnike u profesiji i radi po svom. Onda ode sa vlasti, a Beograd ostaje da grca u mukama od njihovih genijalnih ideja.

– U ovom slučaju – kaže Bojović – dve su stvari osnovne. Kako povezati Železničku i Autobusku stanicu u jednu celinu, kao što se to radi u vaskolikom svetu. Mi još nismo odlučili da li će Glavna železnička biti u Prokopu i pored nje, negde blizu, Autobuska stanica, ili će se obe naći u Novom Beogradu. To je nedopustivo. Ako je strateški bolje u Novom Beogradu, neka i autobuska bude na „Buvljaku”. Ali, ako je Prokop bolje rešenje, onda i autobuska mora da bude pored nje. E, kod nas su čas jedno, čas drugo. Reč je, očigledno, o raznim muvanjima i kombinacijama vladajućih ljudi. Tako to ne može.

Upozoriće arhitekta Bojović i na iskustvo iz velikih svetskih gradova. Gradski arhitekta je siva eminencija za sve postojeće i buduće vlasti koje se smenjuju. On je zadužen za kontinuitet razvoja i izgradnje grada i njega jednostavno niko ne dira. Za dobrobit građana.

Kod nas, reći će pakosnici, igre oko Autobuske stanice poprimaju elemente ličnog koristoljublja. Treba, znači, isprazniti prostor sadašnje Autobuske stanice za nove graditelje, napraviti mnogo novih unosnih poslova, a sve ostalo je u drugom planu.
Na to će profesor Putnik reći sledeće:

– Sačinio sam projekat nove autobuske stanice na osam spratova sa helidromom na vrhu, nešto nalik na objekat iste namene u Menhetnu u Njujorku. Lokacija bi bila u zaleđu današnje Autobuske stanice, takozvanom pripremnom parkingu. O tome kao da niko ne želi da razgovara. Pitam se: zašto?

O svemu ovome, sigurno je, razgovaraće se još dugo i žučno. Ali, nameće se utisak, svedoci smo ispisivanja još jedne tužne stranice bespomoćnosti beogradskih poreskih obveznika koji sve to decenijama plaćaju. Bez izgleda da te suludosti i prestanu.

Izvor: Politika