U Beogradu će 1. i 2. decembra biti održan Festival nauke, na kom će biti predstavljena istraživanja mladih naučnika iz Srbije.Grupa biologa i genetičara sa Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković sprema se da posetiocima, između ostalog, prikaže kako na ljudski organizam utiču razni konzervansi koji se unose hranom
kakav je efekat globalnog zagrevanja na živi svet, a sve uz pomoć vinske mušice.
Na vinskoj mušici se izvode mnoga biloška i genetska istraživanja i ispitivanja. Značaj tog organizma na festivalu nauke predstaviće mlada biologinja, genetičarka, Zorana Kurbalija.
"70 odsto nekih gena koji su odgovorni za neurodegenerativna oboljenja nađeno je kod vinske mušice, pa se sda radi na izolaciji tih gena i proučavanju načinu na koji se ti geni prenose", kaže ona.
Ona objašnjava da je mušica zanimljiva jer ima kratak životni ciklus. "Za dve nedelje ona krene od jajeta, preko lutke, do odrasle jedinke. Zamislite kada biste čekali jednu ljudsku generaciju, 50-60 godina da dođete do objašenjena za neke fenomene", kaže ona.
Mladi naučnici vinsku mušicu koriste kako bi pratili uticaj globalnog zagrevanja na žive organizme. Ispostavlja se da rastuće temperature izazivaju i genetske promene, kaže genetičar Bojan Kenig.
"Preživljavaju jedinke koje su otpornije na veće temperature, ali postoje, kod vrste s kojom ja radim, specifične hromozomske varijante koje omogućuju nosiocima da imaju bolje preživljavanje ili da ostavljaju više potomstva", rekao je Kenig.
Genetske promene izaziva i hrana, tačnije mutageni, supstance koje se u hrani nalaze. Ispitivanjem mutagena u hrani bavi se Aleksandra Patenković.
"Osim pušenja koje je izuzetno štetno i opasno, što se zna, opasni su i dodaci hrani, poboljšivači ukusa, boje, roka trajanja. Odličnih antimutagena ima u zelenom čaju, crnom vinu, ako se konzumira u malim količinama, i paradajzu. A sve to se zna zahvaljujući vinskoj mušici", kaže ona.
Izvor: B92
